Patuljasti kunić kao kućni ljubimac

Patuljasti kunići su idealni kućni ljubimci, jer su veoma druželjubivi i naviknuti da žive u zajedništvu (nastaju pripitomljavanjem divljih vrsta, koje se u prirodi kreću i žive u grupama).

Postoji oko deset različitih „čistokrvnih“ vrsta patuljastih kunića, a najpopularniji kao kućni ljubimci su – angora kunići; hermelin; reks i ovnoliki patuljasti kunići.

Kunići vode poreklo iz Evrope (Belgija se smatra jednom od zemalja gde se mogu naći i kupiti „najkvalitetnije“ vrste ovih životinja), kao i iz delova severne i zapadne Afrike, a veruje se da su ih kao kućne ljubimce prvi pripitomili i dresirali još Stari Rimljani.

Uslovi koji su neophodni za držanje patuljastog kunića kao kućnog ljubimca

Ukoliko neko želi da za kućnog ljubimca ima upravo patuljastog kunića, potrebno je da ispoštuje minimum uslova, kako bi i sam vlasnik i njegov novi „krzneni prijatelj“ bili zadovoljni i srećni.

Kunić u stanu ili kući može da živi slobodan ili pak u kavezu. Njegov stalni boravak van kaveza, nije naročito preporučljiv iz više razloga, ali ipak jedan od osnovnih je taj što je ova životinja po prirodi veoma znatiželjna, i takođe rado voli da „gricka“ različite stvari na koje „naiđe“ (kablovi od struje i/ili telefona; nameštaj; sobno cveće; knjige), čime može da dovede u opasnost ne samo sebe već i svog vlasnika.

Sa druge strane, kavez za patuljastog kunića, mora da bude dovoljno „komforan“ (što podrazumeva veličinu od najmanje 120 x 60 cm), kao i da sadrži sve neophodne dodatke (pre svega – hranilicu; pojilicu; podlogu od slame ili piljevine; dovoljan prostor za kretanje; neku igračku).

Kunići se povremeno mogu pustiti iz kaveza da upoznaju okolinu, da žargonski rečeno „protegnu noge“ i da se druže i maze sa svojim vlasnikom.

Veoma je važno da se kavez uvek održava suvim i čistim, kao i da se podloga redovno menja; ako je moguće, poželjno je i da se kunić dresira, tako da za svoje fiziološke potrebe koristi ili za to posebno predviđeno mesto ili pak specijalni WC koji mu se postavlja u ugao kaveza. Ako se ne ispoštuju ovi pomenuti uslovi, patuljasti kunići veoma lako mogu da se razbole i čak i da uginu.

Sve napred već navedene dodatne elemente u kavezu je potrebno fiksirati, kako bi se izbeglo prosipanje hrane i vode  prevrtanjem posuda.

Patuljasti kunići ne vole tj ne podnose vrućinu; direktnu sunčevu svetlost (najbolje je kavez držati u nekom senovitom delu kuće/stana); kao ni promaju (direktnu izloženost jakom strujanju vazduha, jer mogu da dobiju upalu pluća ili uha.

Kunići kao društvene životinje vole da žive u paru; ako su u pitanju životinje različitog pola najbolje ih je kastrirati (ukoliko vlasnik ne planira da ih gaji i razmnožava); takođe ukoliko su u istom kavezu kunići istog pola, preporučuje se da se i oni kastriraju, jer u suprotnom mogu da ispolje agresivno ponašanje jedan prema drugom (naročito kada je „sezona parenja“).

Ishrana patuljastih kunića

Ove male životinjice nisu naročito zahtevne kada je ishrana u pitanju, pa je tako hrana koju najviše vole i mogu (odnosno smeju) da jedu u neograničenim količinama – seno (sušena trava).

Kunićima jetakođe poželjno svaki dan davati i manju količinu neke od sledećih namirnica – svežu travu (detelina); lišće od povrća (listove brokolija; blitvu; peršun; kelj; listove i cvetove maslačka); sveže povrće (šargarepu); sveže voće (jabuke; kruške; breskve; šljive; banane), kao i mešavinu različitih semenki (bilo one koje se mogu kupiti gotove u radnjama za kućne ljubimce, ili pak one koje vlasnici sami naprave i daju svom ljubimcu).

Veoma je važno da patuljasti kunići uvek na raspolaganju imaju dovoljnu količinu sveže i čiste pijaće vode (vodu ne treba dosipati, već je poželjno da se pojilica svakoga dana prazni – ako kunić nije popio svu nasutu vodu, i da se u nju sipa nova količina sveže vode).

Šta patuljasti kunići ne vole i ne smeju da jedu?

Hrana koju nije poželjno davati patuljastim kunićima je – čokolada; spanać; krompir; hleb; kupus i paradajz.

Ukoliko se u ishranu kunića prvi put uvodi neka nova namirnica, veoma je bitno (a naročito ako su u pitanju mladunci), da se pomenuta nova hrana daje samostalno i uvek u manjim količinama – kako bi se sprečila eventualna pojava težih alergijskih reakcija, a i da bi se primetilo da li životinji hrana prija ili ne (može da se desi da kunić dobije neke stomačne tegobe od hrane koja mu ne odgovara, kao na primer – povraćanje, nadimanje; zatvor; gasove; proliv).

Patuljasti kunići nikako ne vole da se drže za uši i da se na takav način podižu od podloge; isto važi i za predeo krzna sa gornje strane vrata. Ukoliko vlasnik treba da premesti svog kunića iz kaveza kako bi isti očistio, ili pak želi da svog ljubimca uzme da bi se sa njim poigrao, to treba da učini tako što će jednu ruku postaviti ispod grudnog dela tela, a drugu ispod donjeg dela tela kunića.

Sa druge strane, kunići su veoma druželjubivi i jako vole da se maze; na pažnju ih treba navikavati još kao mladunce, držanjem u krilu i maženjem jer će tako da steknu osećaj sigurnosti i da kasnije veruju svom vlasniku.

Patuljasti kunići nisu baš najbolji ljubimci za veoma malu decu, a koja često imaju sklonost da ih nasilno vuku za uši ili pak da ih preterano „grle i stežu“ u igri, pa kunići kojima takav vid ophođenja nikako ne prija mogu da postanu agresivni i da ogrebu ili da ujedu dete.

Izgled i „karakter“ patuljastih kunića

Dve pomenute osobine kunića, zavise pre svega od „rase“ odnosno tipa patuljastog kunića koji je odabran za kućnog ljubimca.

Patuljasti kunići mogu da budu različite boje; sitnije su građe od zečeva i imaju kraće uši i zadnje noge; imaju različite tipove krzna (najpoznatiji po svom krznu su angora kunići).

Patuljasti kunići su prosečne težine oko 800 grama do 2 kilograma, a mogu da žive (opet u zavisnosti od rase) od 10-12 godina. Dobri poznavaoci patuljastih kunića, smatraju da je prava tj idealna težina čistokrvnih životinja (uzrasta od 5-7 meseci), ne veća od 500-1500 grama.

Po svom „karakteru“, patuljasti kunići se smatraju najboljim kućnim ljubimcima posle pasa; čak se veruje da porodice koje nemaju uslove za držanje psa, umesto njega mogu da kupe patuljastog kunića, jer im je temperament veoma sličan – i jedni i drugi su veoma pitomog ponašanja, privrženi su i  bezuslovno verni svojim vlasnicima. Međutim, patuljasti kunići veoma često umeju da budu „neraspoloženi“ za maženje ili igru, i da reže na svoje vlasnike ili da „gunđaju“ – tada ih je najbolje ostaviti da se smire, kako ne bi ispoljili „divlju“ crtu svoje ličnosti.

Kolika je cena patuljastih kunića?

Čistokrvni patuljasti kunići u zavisnosti od rase, imaju cenu koja se kreće od 2000 dinara pa „naviše“, a u zavisnosti od uzgajivačnice, pedigrea i ostalih kvaliteta životinje.

Zanimljivosti o patuljastim kunićima

1) Patuljasti kunići nisu isto što i zečevi. Iz tog razloga je veoma važno da prilikom kupovine životinje, obratite pažnju od koga je kupujete, jer su zečevi divlje životinje i ne mogu da se pripitome; zečevi ne vole ljudsko društvo i beže od ljudi. Mladunci zečeva koje ljudi nađu u prirodi i uzmu ih u ruke ili ih pomaze, bivaju odbačeni od svojih majki i osuđeni na sigurnu smrt (jer majke svoje mladunce prepoznaju po specifičnom mirisu – iz tog razloga, koiko god da je „mali zeka“ sladak, ne treba ga dirati);

2) Kunići nisu glodari – iako imaju „običaj“ da grickaju sve što im „padne u šape“, patuljasti kunići za razliku od glodara imaju dva para gornjih sekutića (glodari imaju samo jedan par ovih zuba). Kako svom vlasniku ne bi izgrizli knjige, nameštaj ili kablove, najbolje je patuljastim kunićima dati grančicu nekog drveta (preporučuje se manja grana drveta jabuke ili lešnika), na kojoj mogu da oštre svoje zube;

3) Ukoliko vlasnik ima nameru da razmnožava svoje patuljaste kuniće, potrebno je da zna da ženka nosi mladunce oko 30 dana do okota, i da jedno leglo može da sadrži najviše 8 mladunaca;

4) Patuljasti kunići se mogu dresirati (na primer da obavljaju fiziološke potrebe, u za njih specijalno napravljenom toaletu, kako je u tekstu već i napomenuto);

5) Zdrav kunić ima – sjajno i negovano krzno (koje nije zamršeno ili „rutavo“); čiste šape; kratke „kandže“; suvu njušku; bistre oči – na sve navedene činjenice treba obratiti posebnu pažnju prilikom kupovine ljubimca (kao i na uslove u kojima se kunić gaji u prodavnici ljubimaca, sve do kupovine);

6) Kunići su instinktivno naučeni da se u divljini sporazumevaju određenim pokretima tela („govor tela“), pa često i svojim vlasnicima na isti način pokušavaju da stave do znanja neke svoje želje i potrebe; da izraze nezadovoljstvo; ili da ukažu na to da se ne osećaju dobro ili pak da ih nešto boli.

Povezani postovi