Legende o Arapskim konjima su postojale od pamtiveka, a koliko je ova životinja cenjena na Bliskom istoku i na Arapskom poluostrvu sa koga i vodi poreklo, „govore“ i zapisi iz svete muslimanske knjige Kur’an-a, prema kojima je ovu životinju „stvorio“ lično veliki Alah od svoga daha.
Druga legenda pak smatra da je sam grčki bog mora Posejdon, od talasa uz pomoć svog trozupca stvorio plemenitog Arapskog konja, i podario mu lakoću i snagu valova i vatrenost i iskru morskih dubina.
Danas se Arapski konji uzgajaju u celom svetu, i simbol su prestiža i luksuza; cenjeni su pre svega zbog svoje lepote i „stava“ i veoma su česta rasa koja se uzgaja da bi učestvovala na konjskim trkama.
Karakteristike Arapskih konja
Arapski konji se smatraju jednom od najpametnijih i najizdržljivijih rasa među konjima, a svojom građom i elegancijom daju poseban utisak posmatračima. Kako je poreklom iz pustinjskih predela, ova rasa konja je naviknuta na teške uslove života i veoma je otporna i snalažljiva.
Smatra se da su Arapski konji jedna od najvernijih vrsta konja i da se po odanosti svojim vlasnicima mogu uporediti sa psima.
Boja Arapskih konja je po pravilu svetlo do tamno braon (ređi su beli ili crni konji, koji se smatraju pravim draguljima svoje vrste), često sa „belegama“ svetlijih boja obično na glavi ili na prednjim i/ili zadnjim nogama.
Iako su veoma graciozni i jedna od njihovih glavnih odlika je neverovatna „lakoća pokreta“ , Arapski konji su relativno male visine (oko 150 cm). Međutim njihova mala visina nije prepreka ni za dobru izdržljivost ni za dugotrajno jahanje, jer su veoma stabilne i čvrste telesne konstitucije.
Iako je kako se veruje sam prorok Muhamed, zabranio da se krv Arapskih konja „meša“ sa drugim rasama, danas se skoro u svakoj vrsti ovih plemenitih životinja nalazi i malo vatrenosti i žara Arabera (jer se pored jahanja i konjskih trka, Arapski konji najviše koriste za priplod i oplemenjivanje drugih rasa konja).
Izgled čistokrvnih Arapskih konja je dosta karakterističan:
Glava Arabera je širokog čela i „klinastog je oblika“; veoma često postoji i čeono izbočenje (za koje se veruje da je posledica pustinjskih uslova života, i da predstavlja jedan oblik prilagođavanja konja na suv pustinjski vazduh; visoke temperature i veliku količinu peska i prašine);
Njuška kod Arapskih konja je mala, sa tankim nozdrvama koje su trouglastog oblika i imaju veoma veliku sposobnost da se lako i izrazito prošire (čime su konji u stanju da u galopu unesu dovoljnu količinu vazduha, i da se ne zamaraju suviše brzo, što im i omogućava da budu odlični trkači i vrsni galoperi);
Uši su kod Arapskih konja kratke i zašiljene (posebno kod muških predstavnika rase), dok kod ženki mogu da budu i nešto duže i više međusobno razmaknute;
Oči Arabera su izrazito krupne i sa veoma dugačkim trepavicama (smatra se da ovi konji imaju jednu posebnu lepotu i „dubinu“ očiju u odnosu na sve ostale rase, i da su u stanju da svojim očima i samim iskrenim pogledom prodru u „dubinu duše“ svojih vlasnika);
Kako je napred već i napomenuto, Araberi imaju visinu koja se kreće oko 150 cm (prema pravilima čistokrvni konji treba da budu visoki između 145 i 155 cm); težina Arapskih konja kreće se između 450 i 500 kg;
Vrat je kod arapskih konja srednje dužine i visoko je „usađen“, kao i njihov rep koji je veoma kvalitetne i guste dlake;
Arapski konji su veoma kompaktne skeletne građe, a takođe imaju i kosti veće gustine u odnosu na sve druge konjske rase (pa se iz tog razloga smatra da na svojim leđima mogu poneti jahače duplo veće od njihove težine);
Arapski konji nekada i danas
Araberi su u pustinjama uzgajani kao verni pratioci Beduina u ratnim pohodima i njihovo poreklo i odlike su i danas iste kao i pre 4500 hiljade godina (kada se smatra da su ovi konji prvi put i uspešno pripitomljeni, i kada je od njih napravljena čistokrvna rasa koja je razmnožavana sa posebnom pažnjom, i sa težnjom da se sve karakteristike i kvaliteti rase prenesu na svako sledeće „koleno“).
Neki od najvećih ratnika svih vremena jahali su samo Arapske konje u svojim osvajačkim pohodima, a najpoznatiji među njima su bili – Aleksandar Makedonski; Napoleon Bonaparta; Džingis Kan; Atila Hunski, i mnogi drugi osvajači.
Prema nekim informacijama, čistokrvni Arapski konji su danas vredni kao i samo zlato, kako zbog toga što su veoma retki, tako i zbog njihove veoma visoke cene.
Kako su veoma dobri jahači i posebno izdržljivi galoperi, u Evropskim zemljama i u SAD-u, se pre svega gaje kako bi učestvovali u konjičkim trkama (smatra se da su najbolji u disciplini takozvanog „daljinskog jahanja“ ).
Pored fantastičnih preduslova koje ova rasa ima za potrebe trka i jahanja, prodaja Arapskih konja je veoma popularna i za potrebe pomenutog oplemenjivanja drugih rasa odnosno za povećanje njihove izdržljivosti i drugih karakteristika (najpoznatija rasa konja koja u sebi sadrži „mešavinu“ svih odlika Arabera i engleskih konja je takozvani punokrvni britanski pastuv).
Cena Arapskih konja
Pravo i čistokrvno ždrebe arapskog konja, veoma je teško kupiti i veoma je veliki rizik, bez pomoći pravih stručnjaka proceniti da li je u pitanju punokrvna životinja ili neki „mešanac“ koji se dosta lakše može naći na takozvanom „crnom tržištu“.
Ukoliko neko ima nameru (i dovoljno novca) da kupi čistokrvno arapsko ždrebe, potrebno je da se obrati stručnjacima za konje za pomoć (kako ne bi bio žrtva prevare). Cena ždrebeta pravog Arabera se kreće oko 1200-1500 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Arapski konji koji služe za priplod (bilo da se radi o rasnim kobilama, ili pak o pravim Arapskim pastuvima), imaju mnogo veću cenu koja prelazi i po nekoliko hiljada evra (u zavisnosti od uzgajališta i od kvaliteta samog konja).
Arapski konji zahtevaju i adekvatnu negu i puno brige i ljubavi, kao i redovne veterinarske preglede i kontrole zdravstvenog stanja. Međutim, opšte je poznata činjenica da će ove plemenite životinje na svaku pruženu pažnju uzvratiti „duplom merom“, a nisu retki ni podaci iz istorije koji govore o tome kako su Arapski konji davali svoje živote da bi vlasnike spasili od sigurne smrti.
