Anadolski pastirski pas

Anadolski pastirski pas (engl. Anatolian shepherd dog) je vrsta ovčara, te vodi poreklo iz Turske, gde se razvijao u pastirskog pratioca i čuvara stada. Bio je odgajan tako da bude određene građe i visine da može čuvati stoku od predatora. Nekada ga nazivaju i anadolski „karabaš“ pas (engl. anadolian karabash dog). On je žestok i odan čuvar, ali i impresivna pasmina, gde pripadnici u svojoj punoj zrelosti dostižu težinu čak i do 55 kilograma.

Ovaj članak sadrži sledeće sekcije:

Poreklo rase

Anadolski ovčarski pas dobio je ime po svojoj zemlji porekla – Anadoliji, koja se nalazi u centralnom delu Turske, u kojoj još uvek predstavlja nacionalni ponos (ova pasmina je do te mere počastvovana, da se nalazi na poštanskoj markici Turske).

Smatra se da je njeno poreklo izuzetno staro i da joj preci datiraju još od pre 6000 godina. Lutanje plemena iz centralne Azije najverovatnije je dovela do pojave prvih mastif-tipova psa, dovedenih u područje na kome se sada nalazi Turska, a pasmine lovačkih pasa iz južnih regiona sa sobom su donele agilnost, dugonogost i rezervisanost anadolskim ovčarima.

Zbog klime i zemljišta ovog područja, lokalno stanovništvo je razvilo nomadski stil života, koji je zavisio od stada ovaca i koza. Zaštita tih stada, kao i samih pastira, bila je dužnost ogromnih pasa koji su putovali zajedno sa njima.

Psi su postali poznati kao „copan copegi“, što je ujedno i tuski naziv za pastirskog psa. Čuvali su stado danonoćno i morali su imati veliku spretnost kako bi se veoma brzo kretali sa jednog kraja široko rasutog stada na drugo. Takođe su morali biti veliki i dovoljno jaki da se suprotstave predatorima.

Ozbiljan odabir i uzgoj među primercima ove pasmine, rezultirao je stvaranjem jedinstvenog tipa psa, sa stabilnim temperamentom i odličnom radnom sposobnošću. Nakon što su prošli period šteneta, ovi psi često nisu bili hranjeni, već su preživljavali ubijanjem glodara i drugih sitnih životinja, iako se nikada nije dogodilo da povrede svoju stoku. Oko vrata bili su opajasani gvozdenim ogrlicama sa dugim šiljcima, kako bi svoje grlo zaštitili od napadača. I dan danas u Turskoj možete naći primerke anadolske rase koji nose ovakve ogrlice.

Anadolski pastirski psi svoju najveću popularnost u SAD-u doživeli su 70-ih godina, kada su uvezeni u ovu zemlju i to pre nego što je turska vlada poklonila jednog anadolca ministarstvu poljoprivrede SAD-a (to je bio poklon za eksperimenitalni posao čuvanja stada).

1970. je u Americi osnovan „Klub anadolskih ovčara“ na inicijativu Roberta Balarda, američkog, pomorskog oficira koji je od svoje posete Turskoj postao fasciniran rasom, pa ih je, zatim, počeo uzgajati u Kaliforniji.

Karakteristike

Ovu pasminu, pre svega krasi, njen impozantan karakter i impresivna građa. Ima široku lobanju, snažnu njušku, male, visoko postavljene uši, koje su blago spuštene. Masivne je građe, ima snažan grudni koš,  veliko telo i šape, kao i veliki rep, koji uglavnom radi opreza drži povijeno. Normalna težina mužjaka varira i kreće se otprilike do 65 kg, a ženke do 55 kg. Visina mužjaka je od 74 do 81 cm, dok su ženke, po pravilu nešto niže od 71 do 79 cm.

Naziv: Anadolski pastirski pas
Zemlja porekla: Turska
Životni vek: 13-15 godina
Temperament: postojana, odvažna, samostalna, ponosita, pouzdana, pametna
Boja: bela, tigrasta, red fawn, blue fawn, boja peska
Visina: mužjak 74-81 cm, ženka 71-79 cm
Težina: mužjak 50-65 kg, ženka 40-55 kg

Temperament

Anadolski ovčar smatra se zaštitnikom stada ili psom čuvarom. Kao takav, uzgojen je da živi sa stadom i da ih posmatra kao nešto svoje. On je robustan pas, samouvereni čuvar koji shodno situaciji zna kada je potrebna zaštita, a kada napad.

Anadolijski psi (od milja nazvani anadolci) već vekovima rade samostalno, donoseći odluke o zaštiti svoje imovine. Dok je štene on prihvata bukvalno svakog sa kim živi, bilo da je to porodica ili stado ovaca. Međutim, kako raste, preuzima ulogu psa zaštitnika. Anadolcu zaista nije bitno da li je njegovo stado ljudsko ili životinjsko – on postaje izuzetno zaštitan i posesivan.

Svoju zaštitničku prirodu, potvrđuje i njegov izgled. Anadolac je veliki pas koji može težiti čak i do skoro 70 kilograma. Ima kratku, bež dlaku i crnu „masku“ oko očiju. Nekada izgleda zastrašujuće, ali sa svojom porodicom je miran i prijateljski nastrojen pas.

Za psa čuvara kakav je anadolski ovčar, nije iznenađujuće što je sumnjičav prema strancima, a i prema svakom ko nije deo njegovog čopora, tj. stada. On vas neće non stop zasmejavati, već će veoma ozbiljno shvatiti svoju ulogu zaštitnika. Kada mu vlasnik nije kući, malo je verovatno da će čak i prijatelje ili šire članove porodice, pustiti na svoju imovinu.

Istovremeno je inteligentan, odan i pravi radni pas. Sposoban je za trening, premda je veoma moguće da će sam odlučiti da li će se ili ne pridržavati naredbi i to sve zbog svoje nezavisne prirode. Potreban mu je vlasnik koji je autoritativan, nežan ali i dosledan u svojoj ulozi vođe čopora.

Ova pasmina verovatno nije dobar izbor kao kućni ljubimac za porodice koje imaju malu decu. Zbog svoje veličine vrlo je moguće da se desi da slučajno povredi vaše dete, pogotovo kada je malo, trapavo štene.

Pored toga, anadolac obično ne priznaje decu kao vođe, a može se i desiti da u želji da zaštiti vaše dete, povredi nekog njegovog drugara jer će grubu, dečiju igru pogrešno shvatiti kao pretnju. Sa starijom decom je dobar i prema njima je, generalno, tolerantan. Za njega su deca, naravno, deo stada koje treba čuvati i zaštititi, a tako posmatra i ostatak porodice.

Ova rasa nije baš za svakog. Može biti prijatelj i odani saputnik, ukoliko vi i vaša porodica razumete njegove jedinstvene kvalitete i zahteve i spremni ste preuzeti odgovornost za brigu o tako velikom i zaštitnički nastrojenom psu.

Ako vam je potreban pas za čuvanje stada ili čopora, pronađite odgajivača koji uzgaja dobre primerke ovčarskih pasa. Ako su roditelji šteneta koje uzimate dobri, radni psi i vaš pas će biti takav.

Kada tražite porodičnog saputnika, fokusirajte se na odgovarajući temperament rase. Nađite iskusnog odgajivača koji poznaje karakter pasmine i moći ćete da se radujete dugogodišnjem druženju sa lojalnim čuvarom vaše porodice.

Od presudnog je značaja da anadolski ovčar dobije dobru i pravovremenu obuku, kako bi znao na šta treba i ne treba da reaguje, tj. kako bi znao da proceni realnu pretnju. Ako je neizdresiran i nesocijalizovan pas, postaje agresivan, prezaštitnički nastrojen i bez kontrole. Oni su jako nezavisni, a manje nežni i popustljivi od ostalih pasa. Nije nužno da će odmah očekivati instrukcije od svog vlasnika, ali će bez razmišljanja reagovati kada mu je stado ugroženo.

Morate veoma dobro obezbediti svoju ogradu jer je ova pasmina poznata kao šampion u prokopavanju rupa. Pošto smo već napomenuli da su oni čuvari svoje teritorije, mogu dosta lajati, pogotovo noću, a neki anadolci mogu biti agresivni prema ostalim psima. Očekujte da će se on sa vama konstantno nadmetati ko je gazda, a vi morate biti ti koji ćete ga svojom nežnošću i autoritativnošću naučiti određenim pravilima. Pošto su jako veliki, unapred se pripremite da će vam trebati mali kombi kako biste ga odveli veterinaru. Isto tako, puno su veći finansijski troškovi ishrane ovog ovčara, a i visoki izdaci za kupovinu lekova i ostalih potrebština.

Anadolski pastirski psi su osetljivi na anesteziju pa se tako, pre bilo kog hirurškog zahvata, obavezno konsultujte sa veterinarom. Da biste dobili zdravo štene, nikad ne kupujte od neodgovornog odgajivača koji nema registrovanu odgajivačnicu. Možda niste ni svesni, ali time podstičete nešto što je kao prvo – nezakonito, a kao drugo – veoma štetno za pse jer nije mali broj takozvanih odgajivača koji svoje pse drže u krajnje nehumanim uslovima. Potražite nekog odgovornog koji testira svoje pse na određena genetska oboljenja i ko je upoznat sa temperamentom roditelja šteneta.

Anadolac je visoko inteligentan, nezavisan i dominantan. Sam sebe posmatra kao pravog zaštitnika i čuvara stada i porodice i smatra da je uvek „na dužnosti“. Iako zaštitnički, sa svojim najbližim je miran, nežan i prijateljski nastrojen.

Na karakter utiču mnogi faktori uključujući temperament, dresuru i socijalizaciju. Štenci sa dobrim temperamentom su radoznali i razigrani, pristupačni prema ljudima. Izaberite štene sa uravnoteženim karakterom, ne ono koje će biti ratoborno, niti ono koje je suviše plašljivo.

Obavezno upoznajte barem jednog od roditelja šteneta, kako biste bili sigurni da ima dobar temperament. Upoznavanje braće ili drugih srodnika, samo vam može pomoći da se još više upoznate sa karakterom vašeg budućeg ljubimca i to može biti dobar pokazatelj kakvo će ono biti kada odraste.

Već smo pomenuli da anadolijskom ovčaru, između ostalog kao i svim psima, treba rana socijalizacija – izlaganje različitim ljudima, okolnostima, prizorima, zvukovima, kada su mladi. Socijalizacija pomaže da vaše štene anadolca postane dobro formiran pas. Redovno ga vodite u parkove, objekte koji dozvoljavaju ljubimce, u lagane šetnje, kako bi upoznao susede i to će znatno pomoći unapređivanju njegovih društvenih veština.

Snažan je, pa se kao takav lako može prilagoditi životu i na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Međutim, nikako ga nemojte držati u nehumanoj odgajivačnici, niti na lancu. Trebate imati sigurno ograđeno dvorište sa najmanje šest metara visokom ogradom, ne samo zbog njegove zaštite, već i zbog pasa i ljudi koji bi mogli nenamerno ući na njegov posed, koji će anadolac braniti svim snagama.

Bitno je istaći da pripadnika ove pasmine ne morate učiti komandu za napad, on će vas sam čuvati i štititi bez ikakve prethodne obuke. Kako odrasta, tako se i njegova zaštitnička priroda povećava. Kada napuni otprilike 18 meseci, sam od sebe preuzima ulogu čuvara.

Zdravlje

Anadolski ovčari su generalno zdrava pasmina, ali i njih mogu pogoditi određena oboljenja. Ukoliko posedujete psa ove rase, bilo bi dobro da preventivno budete upoznati sa nekim od najčešćih i mogućih obolenja.

Mi smo uvek bili zagovornici udomljavanja i spasavanja života, ali ukoliko ipak odlučite da kupite štene, dobro se raspitajte o odgajivaču kod koga ga uzimate. Odgovoran odgajivač imaće određene potvrde o zdravstvenim pregledima roditelja vašeg šteneta.

Kod anadolskih pastirskih pasa, odgajivač bi trebalo da ima potvrde da psi nemaju displaziju kukova, laktova, hipotiroidizam, Von Vilbrandovo oboljenje, kao i potvrdu od oftalmologa.

Displazija kukova je nasledno oboljenje koje predstavlja nepravilan razvoj kukova, kada je koštani, brzorastući deo kuka „labav“, tj. kada nije dovoljno učvršćen mišićima, tetivama, ligamentima… Displazija kukova je nasledna, ali se može pogoršati dejstvom određenih faktora kao što su brz rast usled nepravilne ishrane, gojaznost, kao i neke povrede nastale usled skakanja ili pada.

Neki psi pokazuju simptome poput bola ili hramljenja u zadnjim nogama, dok drugi nemaju nikakve simptome. Rendgensko snimanje je najbolji način za postavljanje dijagnoze, a pse sa potvrđenom displazijom kukova ne treba dalje uzgajati, tako da ako kupujete štene, tražite potvrdu da roditelji nemaju ovo oboljenje.

Displazija laktova – slično displaziji kukova predstavlja degenerativno oboljenje karakteristično za velike pse. Kada tri vrste kostiju koje čine lakat srastu nepravilno, javlja se opšta slabost laktova. Bolest zavisi od težine: pas jednostavno može razviti artritis ili bi mogao početi da hramlje. Kao terapiju veterinari koriste lekove za ublažavanje bolova (antiinflamatorne lekove), regulisanje telesne težine,  a po potrebi i operaciju.

Demodeks – drugačije zvana demodikoza, predstavlja oboljenje prozrokovano parazitom Demodex canis. Bolest se ne prenosi na ljude ili na ostale pse, pa zato, ukoliko sretnete psa sa demodeksom nemojte da vas bude strah da ga dodirnite, već mu pomozite jer za njih ovo inflamatorno oboljenje zna biti jako bolno. Ovaj parazit može preneti samo majka na svoje mladunce i to obično u prvih nekoliko dana života.

Pomenuti parazit živi u folikulima dlake i obično ne izaziva nikakve probleme. Međutim, ako vaš pas ima oslabljen ili kompromitovani imuni sistem, može se razviti demodikoza. Ovaj poremećaj se može lokalizovati, a javlja se u vidu crvenih pečata, naborane kože sa gubitkom dlake na glavi, vratu i prednjim nogama.

Generalizovani oblik demodeksa širi se na celo telo i pogađa stariju štenad i odrasle, te mlade pse. U svakom slučaju, ukoliko primetite bilo kakve promene na vašem ljubimcu, odvedite ga odmah veterinaru. Psi sa generalizovanim demodeksom se trebaju sterilisati i nikako se ne trebaju dalje pariti, budući da ovo oboljenje u sebi ima i genetsku vezu.

Hipotiroidizam je abnormalno nizak nivo hormona koje proizvodi štitna žlezda. Blagi znak bolesti može biti neplodnost. Očigledniji znaci uključuju gojaznost, mentalnu nezainteresovanost, letargiju, oborenost očnih kapaka, nizak nivo energije, nemogućnost regulisanja toplote.

Dlaka psa postaje hrapava, lomljiva i počinje da opada, dok koža postaje tamna i hrapava. Hipotiroidizam se može lečiti svakodnevnim davanjem lekova, tokom celog života. Psi koji svakodnevno dobijaju odgovarajući tretman, mogu voditi normalan i dug život.

Entropija je unutrašnje izvrtanje očnih kapaka koje obično utiče na donje kapke oba oka. Ako vaš pas ima entropiju, primetićete kao da pokušava „trljati“ svoje oči. Uglavnom pogađa pse starosti do godinu dana, sli se lečenje treba nastaviti sve dok pas ne odraste. Ovo stanje se ispravlja operacijom.

Nega

Krzno anadolskog ovčara je kratko, sa debelom podlakom. Ponekad na ušima, nogama i repu imaju dlaku poput perja. Boja dlake može biti šarena, tigrasta, bela, ali najčešća je žuto-smeđa sa crnom „maskom“ oko očiju.

On svoje krzno redovno održava čistim, tako da se nećete preterano namučiti oko njegovog sređivanja. Kratka dlaka ove pasmine zahteva minimalno četkanje, ali možete očekivati obilno linjanje nekoliko puta godišnje. Dodatno četkanje tokom linjanja pomaže uklanjanju mrtve dlake. Kupanje je dovoljno obavljati 3-4 puta godišnje.

Perite mu zube najmanje 2-3 puta nedeljno, kako biste sprečili stvaranje kamenca i uništili bakterije koje „vrebaju“ iz usta. Svakodnevno pranje zube je još bolje, da biste očuvali desni i eliminisali loš zadah.

Nokte secite po potrebi, najbolje jednom ili dvaput mesečno. Ako čujete njegove nokte dok korača po podu, to znači da su predugački. Kratki nokti održavaju šape u dobrom stanju i sprečavaju bol i povrede kod vašeg ljubimca. Ali, budite oprezni – psi na noktima imaju krvne sudove, pa ukoliko ih suviše skratite može doći do krvarenja. Ako niste sigurni kako da to uradite, najbolje je da ljubimca odvedete veterinaru, kako ga pri sečenju noktiju ne biste nenamerno povredili.

Uši proveravajte jednom u nedelju dana kako biste na vreme uočili potencijalne znake infekcije (crvenilo, loš miris, prljavština). Obrišite uši jednom nedeljno pamučnom vaticom natopljenom PH uravnoteženim sredstvom za čišćenje ušiju. Ne ubacujte ništa u ušni kanal, već samoo čistite uho spolja.

Dva bitna faktora kod pasa su proveravanja šape (gde su osetljivi) i usta. Ne zaboravite da preventivno možete mnogo toga uočiti i na vreme sprečiti određena stanja.

Dok ga četkate, obratite pažnju da li ima neke rane, osip ili znake nekakvih infekcija kao što su crvenilo, osetljivost ili upala kože, ušiju, nosa, usne duplje, očiju i šapa.

Oči trebaju biti čiste, bez crvenila. Ove provere će vam, svakako pomoći, da neke zdravstvene probleme blagovremeno uočite  i tako pomognete svom ljubimcu.

Ishrana

Bitno je da znate i da se dobro informišite o hrani koju uzimate jer je za svaku od njih najbitnije da pas dobija dovoljno izbalansiran unos makronutrijenata.

Koliko odrasli pas jede, zavisi od njegove starosti, metabolizma, veličine i nivoa aktivnosti. Kao i ljudi, tako su i psi individue za sebe. Logično je da će pas koji je aktivniji dobijati drugačiju vrstu hrane od psa koji se ceo dan izležava.

Uglavnom, kada kupujete granule, ukoliko ne uzimate džak na kome, po kilaži, piše preporučena dnevna doza, pitajte prodavca u Pet shopu, da vam kaže koju količinu biste trebali da mu dajete, naspram njegove težine i starosti.

Čuvajte i održavajte joj dobru kilažu merenjem hrane i nikako mu ne ostavljajte punu posudu tokom celog dana. Ako psu možete videti rebra, on je neuhranjen,  a ukoliko se rebra ne vide, ali ih osetite dodirom bez pritiska, pas ima normalnu težinu. Ukoliko su oko rebra slojevi sala, vaš pas mora ići na dijetu.  Za više informaciju o ishrani, najbolje je da se raspitate kod veterinara.

Društvenost – Slaganje sa decom i ljubimcima

Anadolski pastirski pas je izuzetno miroljubiv i smiren sa svojim ljudima, uključujući i decu sa kojom je nežan i zaštitnički nastrojen. Ali, zbog svoje veličine, ova pasmina najviše odgovara porodicama sa starijom decom. Vrlo je malo verovatno da će on dopustiti detetu da bude vođa, tako da svaka interakcija koju ima sa decom, treba biti pod prismotrom odraslih.

Zna biti izuzetan u želji da zaštiti dete, ali tu može doći do problema ukoliko grubu dečiju igru shvati kao pretnju. Najbolje rešenje, ukoliko imate ovu rasu i malu decu je da psa odmalena obučavate, a decu naučite kako da se ponašaju prema njemu. Dakle, naučite svoje dete da se nikada ne približava psu dok jede ili spava, niti da mu pokušava oduzeti činiju sa hranom. Bez obzira koliko je pas prijateljski nastrojen, sa malom decom nikada ne treba ostajati nasamo, upravo zbog mnogih nepredviđenih situacija.

Najveće šanse da anadolac prihvati ostale životinje su ukoliko ga odmalena navikavate na njih. Ako raste uz vaše ljubimce, apsolutno će ih prihvatiti kao deo njegovog stada.

Anadolski pastirci često, bez ijednog jasnog razloga, bivaju odbačeni od strane svojih vlasnika. Postoje mnogo njih koji su ostavljeni i prepušteni nesigurnoj budućnosti. Najbolje delo i najveći čin humanosti učinićete ukoliko usvojite napuštenog psa. Ako baš želite striktno ovu rasu, „zavirite“ u okolne azile i sigurni smo da ćete pronaći prijatelja za ceo život.

Povezani postovi

Podeli dodatno značenje ili prijavi grešku u ovoj definiciji