Baset

Pasmina baset (engl. Baset hound) bila je uzgajana za lov na male životinje, poput zečeva. U nekim delovima zemlje, još uvek se koristi u te svrhe.

Kada ne učestvuje u lovu i ne prati trag zečeva ovaj pas biće vaš veran saputnik i obožavaće vašu decu.

Ovaj članak sadrži sledeće sekcije:

Poreklo

Trebate apsolutno verovati Francuzima koji su razvili ovu prepoznatljivu rasu, koju krasi njihov zanimljiv izgled. Reč „jolie“, koja opisuje baseta, na francuskom znači „onaj koji je ružno-lep“, tj. onaj koji je atraktivan na neuobičajan način. Naziv baset znači „nizak, mali“, a u Francuskoj se odnosi na prepoznatljiv stepen visine lovačkog psa.

Baseti su najverovatnije potekli od Sent Hubertovog psa goniča (St. Hubert hound) i nastali kada je mutacija u lozi pasa rase St. Hubert razvila kratkonogog, patuljastog lovačkog psa. Moguće je da su takve patuljaste goniče uzgojili iz znatiželje, da bi ih tek kasnije razmnožavali ciljano, kada su uviđene njihove sposobnosti praćenja tragova u gustim šumama, prilikom lova na zečeve.

Prvo zabeleženo pominjanje rase bilo je ilustrovano u knjizi o lovu „La Venerie“, koju je 1585. napisao Jacques du Fouilloux. Iz ilustracija se vidi da su prvi francuski baseti ličili na današnjeg Artésien Normand baseta, rase koja je u današnjem vremenu poznata u Francuskoj.

Prvo su bili popularni kod francuske aristokratije, ali su nakon francuske revolucije postali lovački psi običnih ljudi kojima je bio potreban pas koga su mogli pratiti peške, a da nisu morali imati pristup konjima. Sredinom 19. veka, stigli su do Britanije. Lord Galvej je 1866. uvezao jedan par u Englesku i proizveo leglo od pet mladunaca, ali, budući da ih nije javno prikazivao, ostali su relativno nepoznati.

Zatim, 1874. godine, Sir Everett Millais uvezao je iz Francuske jedan primerak rase baset i dao joj ime Model. On je promovisao rasu u Engleskoj i započeo program uzgoja u svojoj odgajivačnici, a sve to u saradnji sa programima za uzgoj koji su uspostavljeni od strane Lord Onslow-a i George Krehl-a. Pošto je ulagao veoma velike napore kako bi pasmina dobila publicitet, Sir Everett Millais smatra se začetnikom iste u Engleskoj.

Prvi je izložio baseta na engleskom sajmu pasa 1875., ali nije doživeo veliki uspeh sve do izložbe u Wolverhampton-u 1880. kada je zainteresovana publika počela praviti zabeleške o rasi. Nekoliko godina kasnije, rasa je postala još popularnija, nakon što je princeza Aleksandra od Velsa počela držati basete u kraljevskim odgajivačnicama. Kinološki klub u Engleskoj je prihvatio pasminu, a 1884. osnovan je Engleski klub baseta (engl. English Baset hound club).

Iako je pasmina najverovatnije došla u Ameriku u vreme kolonija, sve do početka 20. veka nije zaživela u U.S.A. Američki kinološki klub (AKC) počeo je njihovo registrovanje 1885., a prvi poznati pas rase baset zvao se Bouncer. Ipak, AKC ih je priznao tek 1916. godine.

Za njih koji su bili u Americi, prekretnica je bila 1928. U toj godini magazin „Time“ predstavio je ove lovačke pse na naslovnoj strani i vodio glavnu priču o 52. godišnjem sajmu na izložbi „Westminster Kennel Club Dog Show“ i ta priča je napisana tako da deluje kao da je ispričana kroz oči samog psa. Od tog trenutka, njihov šarm i popularnost počeli su dostizati vrhunac.

U pop kulturu, tokom 60-ih godina, ušli su na velika vrata svojim pojavljivanjem u reklamnoj kampanji za pseće cipele i debitovanjem u stripu Freda Baseta, koji i dan danas postoji.

Pasmina se trenutno nalazi na 28. mestu među 155 rasa i sorti registrovanih od strane AKC-a (America Kennel Club), što samo svedoči o njihovoj dugotrajnoj popularnosti.

Ljudi širom Sjedinjenih Država svoju ljubav prema basetima pokazuju na načine koji su isto toliko jedinstveni koliko i ova divna rasa. U mnogim mestima je postala tradicija da baseti idu na piknike zajedno sa svojim porodicama. Na nekim od ovakvih zanimljivih dešavanja biraju se  „kralj i kraljica baseta“, ali i to koji baset  najbolje njiše zadnjicom. Takođe, organizuju se i susreti prikupljanja starina i sav prihod ide organizaciji za zaštitu i spašavanje rase.

Karakteristike

Zaista je nemoguće ne primetiti ovu pasminu. Njihove kratke noge, preduge uši i izražajne oči otopiće i najtvrđa srca. Telo im je krupno, a koža im visi, pa otuda i njihov čuveni „tužni pogled“. Prosečna visina mužjaka kreće se u rasponu od 30 do 38 cm, a ženke od 28 do 36 cm. Normalna težina mužjaka varira od 23 do 29 kg, dok su ženke, po pravilu, nešto lakše 20 – 27 kg.

Naziv: Baset

Zemlja porekla: Francuska, Velika Britanija

Životni vek: 10-12 godina

Temperament: prijateljski nastrojen, odan, dosledan, privržen

Boja: crno-bela, smeđe-bela, crveno-bela, žućkasto-bela, trobojna, crno-braon

Visina: mužjak 30-38cm, ženka 28-36cm

Težina: mužjak 23-29kg, ženka 20-27kg

Temperament

Rasa baset je možda najpoznatija kao pravi ćutljivac, ali ona je svakako mnogo više od poznate reklamne ikone. Svojim mirnim karakterom i kratkim nogama, ali aristokratskim držanjem, lovački pas baset je popularan porodični pratilac i spor, ali pronicljiv lovac.

Naziv imena potiče od francuske reči „bas“, što znači nizak. Njihove kosti su teške, a telo im je mišićavo. Oni su ustvari veliki psi sa kratkim nogama. Kratkonogost je rezultat posebnog oblika patuljastog rasta, koji se zove ahondroplazija. Uprkos svojoj veličini, on u biti veruje da je mali i daće sve od sebe da se uklopi sa vama.

Spadaju u pse tragače, te su ih uzgajali za lov kako bi pratili mirise svog plena. Imaju glatku, kratku i tvrdu dlaku o kojoj je relativno lako voditi računa. Većina ih dolazi u tri boje: crne, žućkasto-braon i bele, ali postoje i one koje imaju crveno i belo krzno (bela osnova sa delovima crvenog), zagasita crvena i bela (jednobojna crvena sa belim repom i nogama) i boja limuna i bela. U slučaju da vidite baseta sive boje, znajte da se to smatra nepoželjnim i da je povezano sa genetskim problemima.

Imaju zaobljenu lobanju, duboke nozdrve i puno „slobodne“ kože na licu koja posebno dolazi do izražaja na čelu kada pas prati određeni trag. Ta opuštena koža im takođe daje i tužan izraz lica, što dodatno povećava njihov šarm.

Zbog toga što su prvobitno bili odgajani kao lovački psi, mnoge njihove karakteristike imaju svoju svrhu. Duge, nisko postavljene uši koja se vuku po zemlji i kupe mirise, dok im labava koža oko glave stvara bore i dodatno skuplja mirise onoga čiji trag prate.

Zbog svojih kratkih nogu kreću se dosta sporije od dugonogih pasa, što olakšava lovcima da ih prate. Repovi su im dugi i stoje uspravno sa sve belim vrhom na kraju, što takođe pomaže lovcima da ih lakše uoče kada su u visokoj travi. Imaju masivne šape, a prednje noge im se blago okreću ka spolja kako bi uravnotežile širinu ramena.

Kada se nalaze u okolini svoje kuće, popriično su mirni i lenji. Lojalni su svojim ljudima i imaju nežnu, prijateljsku narav. Pošto su prvobitno gajeni da budu deo čopora i dan danas vole provoditi vreme sa porodicom i dobro se slažu sa ostalim kućnim ljubimcima. Mrze biti sami duže vreme i u tom slučaju mogu postati destruktivni i mogu početi da zavijaju, ako su suviše usamljeni. Njihov karakteristični lavež je glasan i daleko se čuje.

Pravi su proždrljivci pa tako, ako ne budete pazili, vrlo lako mogu postati gojazni, što ih može dovesti do problema sa leđima i nogama. Redovna aktivnost je obavezna. Dosta su izdržljivi, pa će jako uživati u dugim šetnjama.

Kada šetate sa svojim basetom, budite svesni da on voli da prati. Ako negde na ulici pokupi miris koji poželi da sledi, vrlo lako se može desiti da vam pobegne ako nije na povocu, pa stoga budite veoma oprezni. Kada prate neki miris ili trag, biće usmereni samo ka tom cilju pa se događa da odjure čak i do nekog automobila, ukoliko ih ne nadzirete ili nemate dobro obezbeđeno dvorište.

Mnogi vlasnici baseta prikazuju njihove „super moći“ praćenja tragova na raznim događajima koji se zovu „basetovanje“ i koji se primarno održavaju u Virdžiniji, Merilendu, Nju Džerziju i Pensilvaniji. Baseti imaju prirodne instikte u praćenju tragova, lovu i otkrivanju tragova na terenu, ali se, takođe, veoma uspešno takmiče u agilnosti, poslušnosti i skokovima, ukoliko imaju dobrog i strpljivog trenera.

Stprljenje je definitivno vrlina kada je u pitanju obuka jednog baseta. Osim ako ga ne ubedite da je ono što od njega tražite upravo to što i on želi, može biti jako tvrdoglav i teško ga je obučiti. Mnogi od njih će poštovati komande ako im se ponudi hrana, ali ako nemate ukusnu nagradu, neće vas poslušati. Preporučuje se dresura uz pomoć kaveza, ali za to se morate posebno informisati kod nekog profesionalnog dresera.

Kućna dresura baseta zna biti veliki izazov, ali strpljivošću i upornošću i vi ih možete obučiti. Samo budite sigurni da koristite nežne, pozitivne metode obuke. Emotivno su osetljivi i znaju se povući u sebe, ukoliko ste grubi.

Proizvode jedinstvene zvuke, poput zavijanja i glasnog cviljenja, a ređe laju. Ukoliko žele pažnju ili „prose“ za komad hrane, znaju mumlati tako da deluje kao da se prenemažu. Zahvaljujući dražesnom izrazu lica, uspešno će od vas izvući pomfrit, hamburgere i ostalu nezdravu hranu.

Pravilno izdresirani baseti su dobrog tempermenta, opušteni i generalno srećni psi. Vrlo su nežni sa decom i drugim kućnim ljubimcima. Najveće mane su im tendencija za cviljenjem i balavljenjem kada su usamljeni. Međutim, ukoliko ih dobro vaspitate i pružite im ljubav, biće vam prekrasni porodični saputnici, podjednako srećni u vašem društvu, kao i kad su u lovu.

Ako uhvati neki zanimljiv miris, pokušaće da ga prati bez obzira koliku opasnost predstavlja. Kada je napolju i nije u ograđenom dvorištu, morate ga pod obavezno držati na povocu. Možete ga odvesti i kod dresera i obavezno se uverite da li dobro reaguje na komandu „Dođi!“.

Jedan od glavnih razloga što psi ove rase često bivaju napušteni ili smešteni u azile je taj što dosta balave. Zbog labave kože okolo usta, kada piju vodu znaju napraviti veliki nered. Ako ste opsednuti redom u kući i ne možete podneti balavljenje, onda ova pasmina nikako nije dobar izbor za vas.

Baseti često imaju problema sa nadutošću, a u tom slučaju, obratite se veterinaru. Promena ishrane može pomoći.

Gojaznost je kod njih pravi problem. Obožavaju da jedu i prejedaće se svaki put kada im se za to pruži šansa. Oni sa viškom kilograma znaju imati velike probleme sa leđima i zglobovima. Odvajajte porciju za svog ljubimca prema njegovim potrebama, a ne striktno prema onome što piše na kutiji hrane.

Budući da su skloni nadimanju (što može biti fatalno) bolje je davati dva ili tri manja obroka na dan, nego jedan veliki. Nemojte mu dozvoliti aktivnost jedno sat vremena posle jela, a u slučaju da je napolju, obavezno ga nadgledajte.

Dugačke uši baseta trebate pregledati i čistiti svake nedelje, kako bi se sprečile infekcije. Možda ćete to morati da radite i češće, jer dok hodaju, uši im se vuku po zemlji i skupljaju prljavštinu.

Mogu biti veoma glasni, pogotovo ako ih na duže vreme ostavite same. Iako je vaš baset snažan i zadivljujuće pokretan zbog svojih kratkih nogu, najbolje je ne dozvoljavati mu da skače, na primer – iz automobila na tlo. U tom slučaju ga podignite i pridržite za leđa, kako biste se osigurali da se ne povredi.

Još odmalena, znaju patiti od bolesti zglobova. Kao mali, do oko godine starosti, mogu isforsirati zglobove, pa im nemojte dozvoljavati da skaču sa i na nameštaj sami, da idu uz i niz stepenice, već ih podižite. Nisu dobri skakači, tako da biste mogli da im nabavite neku rampicu, kako se ne bi povredili. Ne snalaze se dobro ni u plivanju, pa obratite pažnju ukoliko se nađu u blizini vode.

Ukoliko kupujete psa, savetujemo vam da pronađete dobrog i ozbiljnog odgajivača, koji će vam pokazati da su roditelji šteneta testirani na određena oboljenja. Tako ćete znati da je vaše štene zdravo i dobrog temperamenta.

Baset sa blagim temepramentom je isuviše opušten da bi pokazao oštrinu u temperamentu. Sa svima se slaže dobro uklučujući decu i ostale životinje, a jedina stvar koja će ga stvarno uzbuditi je dobar trag nekog mirisa. U zatvorenom prostoru je miran, ali i oprezan, što ga čini odličnim čuvarom. Kao i svi psi, zna biti tvrdoglav kada je u pitanju dresura, a najbolje reaguje na pozitivne metode kao što su nagradice u vidu hrane ili poslastica za pse. Kao što smo već pomenuli, ovi psi su navikli da budu deo čopora i ne vole biti usamljeni, pa stoga, ukoliko ste dugo odsutni, društvo drugog psa može biti korisno.

Potrebna im je rana socijalizacija – izlaganje različitim ljudima, okolinom, zvukovima i događajima, a sa tim je najbolje početi kada su još mladi. Socijalizacija pomaže u tome da štene baseta postane dobro formiran pas.

Uglavnom su mirni, dobro se uklapaju i u male kuće, ali i u stanove. Nikako ne trebaju živeti napolju, već u kući sa svojom porodicom, a idealno je ako uz to imaju i pristup dvorištu. Nisu pogodni za život na otvorenom, dakle na prekomernoj toploti ili hladnoći.

Unutra su neaktivni, srećni ako se po ceo dan izležavaju na suncu, ali će takođe uživati i u dugoj šetnji punoj pustolovina, sa puno vremena za njuškanje i praćenje tragova. Kada su na otvorenom, trebalo bi biti u ograđenom dvorištu ili na povocu, kako ne bi odlutali za nekim zanimljivim mirisom.

Nezavisni su i zadubljeni u svoje misli. Kada ih obučavate, budite nežni i dosledni, koristeći pozitivan podstrek za dobro ponašanje, koji uključuje nagradice i pohvale. Baseti obučavani uz vikanje i grubost, postaće tvrdoglavi i nevoljni da učine ono što od njih tražite. Razviće selektivni sluh, ukoliko im neki zvuk posebno privuče pažnju.

Baseti su, zaista, posebna pasmina. Ne samo zbog specifičnog izgleda i toplog, zaljubljenog pogleda, već zbog toga što su velikog srca i što će vam svojim karakterom i ljubavlju ulepšati svaki dan.

Zdravlje

Baseti su, generalno, zdrava pasmina ali i oni, kao i ostali psi, skloni su pojedinim zdravstvenim problemima. Dobro je da budete upoznati sa nekim od mogućih oboljenja, ukoliko posedujete psa ove rase ili imate želju da ga pribavite. Ako kupujete psa, pronađite pozdanog odgajivača koji će vam pokazati da su roditelji psa testirani na određena oboljenja. Kod ove pasmine tražite potvrde da pas nema displaziju kukova, laktova, hipotiroidizam, Von Vilbrandovo oboljenje, kao i potvrdu od oftalmologa da su oči u normalnom stanju.

Gastrična dilatacija ili drugačije nazvano torzija, predstavlja oboljenje opasno po život, koje pogađa pse, naročito one sa razvijenim grudnim košem, pogotovo ako imaju jedan obilan obrok dnevno, ako jedu prebrzo, piju velike količine vode posle jela i imaju aktivnost posle obroka.

Neki smatraju da uzrok oboljenju mogu biti previsoko postavljene posudice ili određena vrsta hrane. Češće je kod starijih pasa, ali može se javiti u bilo kojoj dobi. Torzija se javlja kada se želudac napuni vazduhom, nakon čega dolazi do njegovog okretanja (torzija). Pas nije u stanju da povrati, niti da ispljune hranu jer je normalan dotok krvi u srce sprečen. Krvni pritisak pada i pas dospeva u stanje šoka. Posumnjajte na torziju ukoliko vaš pas ima naduven stomak, ako prekomerno balavi, kašlje, ima neuobičajan rad creva i ako pokušava nešto bezuspešno da izbaci. Takođe će biti uznemiren, depresivan, letargičan i slab, uz ubrzan rad srca.

Postoje određene indikacije da je ovo oboljenje nasledno, pa stoga pse sa torzijom želuca treba sterilisati, dakle, ne treba ih dalje uzgajati.

Da biste sprečili da se ovo desi vašem psu, nemojte dopustiti da jede proždrljivo, posuda za hranu ne sme biti puno izdignuta, ne sme biti aktivan 1h pre i posle obroka, nemojte ga izlagati stresu, 1h pre i posle obroka nije preporučljivo da pije vodu itd. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, ne čekajte i odvedite svog ljubimca odmah veterinaru jer su nekada u pitanju minuti da morate reagovati. Bez hitne medicinske pomoći, pas može uginuti.

Von Vilbrandovo oboljenje – ovo je nasledni poremećaj koji može izazvati blago do umereno-teško krvarenje, kao i produženo vreme krvarenja. Ako sumnjate da vaš baset ima Von Vilbrandovu bolest, tražite od svog veterinara da izvrši test krvi i preduzme potrebne mere predostrožnosti pre hirurškog zahvata.

Panosteitis je neugodna bolest koju ponekad srećemo kod mladih baseta. Njen primarni znak je iznenadna hromost, a štenci je obično prerastaju do uzrasta od dve godine, bez dugoročnih problema. Hramanje može biti manje ili veće. Mnogi veterinari nisu upoznati sa ovim problema kod baseta, pa ga mogu pogrešno dijagnostikovati i pomešati sa displazijom laktova, displazijom kukova, luksacijom patele i još nekim težim poremećajima. Ako se pogrešno dijagnostikuje, veterinar će možda hteti da operiše psa, iako za tim nema potrebe. Ukoliko se simptomi pojave, zatražite mišljenje od ortopeda specijaliste, pre nego što se izvrši operacija.

Glaukom – pasmina baset sklona je glaukomu, stanje pri kome se stvara pritisak unutar oka. Ako se ne otkrije i ne tretira u ranoj fazi, može dovesti do slepila. Ako primetite da vaš ljubimac žmirka, suzi ili trlja oči,  da su mu oči crvene ili ispupčene, odmah ga odvedite na pregled. Glaukom može prouzrokovati oštećenje mrežnjače i optičkog nerva u roku od nekoliko sati, tako da je hitan odlazak veterinaru definitivno opravdan.

Alergije su česte kod pasa. Alergije na neke namirnice se leče eliminisanjem tih namirnica iz ishrane psa, dok se ne otkrije šta smeta.

Kontaktne alergije uzrokovane su nečim sa čim pas dolazi u kontakt, a to mogu biti posteljina, šamponi za pse, razne hemikalije i mnogo drugih stvari. Leče se identifikovanjem i otklanjanjem uzročnika alergije.

Inhalantne alergije podstiču alergeni kao što su polen, prašina, buđ. Odgovarajući lek za inhalantne alergije zavisi od njene težine. Uobičajni neželjeni efekat inhalatne alergije je upala uha.

Luksacija patele predstavlja oboljenje uobičajno kod malih pasa. Ovo oboljenje izaziva hromost, tj. šepanje kako kod malih, tako i kod velikih rasa. Do nje dolazi kada patela „isklizne“ iz svog ležišta prema unutrašnjoj strani kolena.

Luksacija može biti medijalna i lateralna. Medijalna se najčešće javlja kod malih pasa, a lateralna kod velikih, iako u svemu, naravno, ima izuzetaka. Medijalna luksacija patele smatra se genetskim, tj. urođenim oboljenjem, pa tako pse sa ovom bolešću ne treba dalje uzgajati. Iako se javlja od rođenja, simptomi se manifestuju znatno kasnije.

Ona može dovesti čak i do artritisa (degenerativna bolest zgloba). Postoje 4 faze luksacije patele. U prvoj fazi javlja se hramljenje, dok se u četvrtoj fazi preporučuje hirurški zahvat, kako ne bi došlo do štećenja zgloba.

Trombopatija predstavlja još jedan poremećaj trombocita u krvi, koji se javlja kod ove pasmine. Kao i Von Vilbrandovo oboljenje, trombopatija utiče na sposobnost zgrušavanja krvi.

Očni problemi kapaka i trepavica – baseti su skloni ektropionu (okretanje kapaka), što rezultira suvoćom rožnjače i entropijom (izvrtanje očnih kapaka), što dalje rezultira da trepavice iritiraju površinu oka. Vaš veterinar bi trebao utvrditi da li baset ima bilo koji od ovih problema i otkloniti ga hirurškim putem, ukoliko je to neophodno.

Bolest intervertebralnog diska – baseti su posebno skloni problemima sa leđima. Ovo može biti zbog genetike, nepravilnog kretanja, ili padanja/skakanja sa i na nameštaj. Problemi sa leđima uključuju nemogućnost podizanja na zadnje noge, paralizu, a ponekad i gubitak kontrole vršenja nužde. Važno je kada držite svog baseta, da mu uvek pridržavate zadnje i prednje noge. Ukoliko dođe do ovog problema, tretman može uljučivati držanja psa u kavezu (zbog kretanja) i anti-inflamantorne lekove, kao i operaciju kako bi se uklonili kičmeni diskovi koji stvaraju problem, pa čak i stavljanje životinje u invalidska kolica za pse. Neki vlasnici su otkrili da može pomoći kada svoje ljubimce vode kod kiropraktičara koji ima iskustva u radu sa psima.

Infekcije ušiju – zbog dugih ušiju, kod ove rase dolazi do nedovoljne cirkulacije u unutrašnjost uha, pa se tako razvijaju infekcije. Čistite basetu uši svake nedelje i obavezno ga odvedite veterinaru ukoliko primetite loš miris ili crvenilo (upaljenost).

Gojaznost je ozbiljan problem kod baseta. Iako će vas gledati nežno i molećivo kako bi dobio komad hrane, nemojte popuštati i raspitajte se kako i koliko biste trebali da ga hranite, da bi održao zdravu težinu.

Displazija kukova je uobičajna kod baseta. Ona predstavlja nasledno oboljenje koje označava nepravilan razvoj kukova, kada je koštani, brzorastući deo kuka „labav“, tj. kada nije dovoljno učvršćen mišićima, tetivama, ligamentima…Kao što smo već pomenuli – nasledna je, ali se može pogoršati dejstvom određenih faktora kao što su brz rast usled nepravilne ishrane, gojaznost, povrede nastale usled skakanja ili pada, kao i šetnja po klizavoj površini (izbegavajte da se vaš pas šeta po parketu jer mu to može oštetiti zglobove i doprineti displaziji).

Neki psi imaju simptome poput hramanja ili bola u jednoj ili obe zadnje noge, dok drugi neće imati nikakve simptome. Kako pas stari, može se razviti artritis. Dijagnoza se postavlja rendgenskim snimanjem kukova, a u konsultaciji sa veterinarom, znaćete koji je najbolji vid lečenja vašeg ljubimca – to mogu biti lekovi, pa čak i hirurška intervencija. Pse sa displazijom treba isključiti iz daljeg uzgoja.

Cherry eye – ovo je stanje usled kojeg žlezda „izviruje“ ispod trećeg očnog kapka i izgleda kao višnja u uglu oka, otuda i naziv „cherry eye“ (cherry-višnja). Vaš veterinar će morati da ukloni tu žlezdu.

Nega

Baset ima glatku, kratku dlaku, otpornu na vodu i prljavštinu. Dovoljno je gusta da ga zaštiti u svim vremenskim uslovima. Koža je labava i elastična, dajući mu izgled klasičnog, lovačkog psa.

Rasa baset razvila je standard – pismeni opis o izgledu i ponašanju pasmine, u kojoj su sve boje zastupljene, a najčešćih boja ima tri (mrko-žuta, crna i bela), crno-bela, smeđe-bela i crveno-bela. Boja limuna sa belim je prihvatljiva, ali ređe zastupljena.

Pošto standard priznaje sve boje, može se videti čak i sivi baset, premda to nije poželjno jer je rezultat recesivnog gena povezanog sa mnogim genetskim problemima, kao što su kožne alergije, alergije na hranu i bolest creva.

Osim čišćenja ušiju, „bora“ na licu, kao i bala koje baseti ostavljaju za sobom, njih je lako održavati. Zbog kratkih slojeva dlake otpornih na prljavštinu i vodu, retko kad zahtevaju kupanje (osim kad se uvaljaju u nešto).

Četkanje četkom sa čvrstim zupcima, nekom grubljom tkaninom ili rukavicom za češljanje je sve što je potrebno da bi im krzno bilo u dobrom stanju. Linjaju se tokom cele godine, ali ukoliko ih četkate svake nedelje, ne biste trebali imati nikakvih problema.

Imaju duge uši koje se često vuku po zemlji i veoma brzo isprljaju. Infekcije ušiju su čest problem jer vazduh ne cirkuliše dobro u unutrašnjost uha. Čistite im uši barem jednom nedeljno, uz konsultaciju sa veterinarom, obrišite spoljnu stranu ušiju da biste uklonili bilo kakvu prljavštinu, očistite im „bore“ na licu vlažnom, čistom krpom i dobro ih osušite, a takođe proverite i šape zbog mogućih rana između prstiju.

Zube im perite najmanje dva ili tri puta nedeljno kako biste uklonili kamenac i bakterije koje vrebaju unutar usta. Dnevno pranje zuba je još bolje za sprečavanje bolesti desni i lošeg zadaha.

Nokte secite po potrebi, najbolje jednom ili dvaput mesečno. Ako čujete nokte dok koračaju po podu, to znači da su predugački. Kratki nokti održavaju šape u dobrom stanju i sprečavaju bol i povrede kod vašeg ljubimca. Takođe štite i vaše noge od grebanja kada veseli baset skoči na vas od sreće. Ali, budite oprezni – psi na noktima imaju krvne sudove, pa ukoliko ih suviše skratite može doći do krvarenja. Ako niste sigurni kako da to uradite, najbolje je da ljubimca odvedete veterinaru, kako ga pri sečenju noktiju ne biste nenamerno povredili.

Dva bitna faktora kod pasa su proveravanja šape (gde su osetljivi) i usta. Nemojte zaboraviti da vi mnogo toga možete učiniti, kako biste sprečili određena stanja.

Dok ga četkate, obratite pažnju da li ima neke rane, osip ili znake nekih infekcija kao što su crvenilo, osetljivost ili upala kože, ušiju, nosa, usne duplje, očiju i šapa.

Počnite na vreme da ga navikavate na sve ovo, dajte mu nagradice i pohvaljujte ga, kako bi kad odraste četkanje, pranje zuba, sečenje noktiju, odlazak veterinaru, posmatrao kao jedno pozitivno iskustvo.

Ishrana

Baseti obožavaju jesti i skloni su gojaznosti. Održavajte ih u dobroj formi mereći im hranu i bolje dajte dva manja obroka, nego da posudica bude puna tokom celog dana.

Bitno je da znate i da se dobro informišite o hrani koju uzimate jer je za svaku od njih najbitnije da pas dobija dovoljno izbalansiran unos proteina, minerala, vitamina i masti.

Koliko odrasli pas jede, zavisi od njegove starosti, metabolizma, veličine i nivoa aktivnosti. Kao i ljudi, tako su i psi individue za sebe. Logično je da će pas koji je aktivniji dobijati drugačiju vrstu hrane od psa koji se ceo dan izležava.

Uglavnom, kada kupujete granule, ukoliko ne uzimate džak na kome, po kilaži, piše preporučena dnevna doza, pitajte prodavca u Pet shopu, da vam kaže koju količinu biste trebali da dajete, naspram težine, ali i starosti.

Ako psu možete videti rebra, on je neuhranjen,  a ukoliko se rebra ne vide, ali ih osetite dodirom bez pritiska, pas ima normalnu težinu. Ukoliko su oko rebra slojevi sala, vaš pas mora ići na dijetu.  Za više informaciju o ishrani, najbolje je da se raspitate kod veterinara i na taj način budete sigurni koja je hrana najbolja.

Društvenost – Slaganje sa decom i ljubimcima

Baseti jako vole decu i dobro se slažu sa njima. Ali, zaštitite vašeg baseta od jahanja od strane male dece ili bilo kakvog uznemiravanja. Budući da je ova pasmina navikla da bude deo čopora, dobro će se slagati sa drugim psima, ali i sa mačkama, pogotovo ako su odrasli zajedno.

Naučite svoje dete da nikada ne vuče psa za uši ili rep, da se ne približava psu dok jede ili spava, niti da mu pokušava oduzeti činiju sa hranom. Bez obzira koliko je pas dobrog karaktera, sa malom decom nikada ne treba ostajati nasamo, upravo zbog mnogih nepredviđenih situacija. Uvek nadgledajte psa i malo dete. Nijedan pas, ma kako bio prijateljski nastrojen, ne treba biti ostavljan sam sa malim detetom.

Nažalost, često se susrećemo sa pitanjem napuštenih pasa, pa je tako i kod baseta, koji bivaju ostavljeni od strane vlasnika bez ikakvog razloga, iako i sami znate da ne postoji nijedno opravdano objašnjenje da napustite svog najvernijeg prijatelja. Ukoliko volite baš ovu rasu, nemojte je kupovati, već zavirite u neko sklonište ili azil i sigurni smo da ćete naći najodanijeg saputnika baseta.

Povezani postovi

One Response

  1. Mina Randjelovic

Podeli dodatno značenje ili prijavi grešku u ovoj definiciji