Naslovna
Dalmatinac

Dalmatinac

Dalmatinac (engl. Dalmatian), zvezda Diznijevog “101 dalmatinca”, je atletska i elegantna pasmina stara nekoliko stotina godina. Dalmatinci su u početku služili za treninge, a kasnije u mnogim drugim oblastima poput lova, vatrogasnog psa i cirkuskog izvođača.

Ovaj članak sadrži sledeće sekcije:

Šarmantan, kako u životu tako i na filmu, on prelazi put od otmenog do šašavog psa i nazad u trenu oka, te voli biti deo svega što njegova porodica radi.

Karakteristike

Za pse ove pasmine slobodno možemo reći da su sinonim za eleganciju. Atletske građe, izvajanog tela, duge njuške i okruglih, pametnih očiju, ostavljaju snažan utisak na svakog ko ih ugleda. Imaju dubok grudni koš i kratku, oštru i sjajnu dlaku. Uši su postavljene da vise uz glavu, a  imaju i dugačak, graciozan vrat. Normalnom visinom mužjaka smatra se raspon od 58 do 61 cm, a ženke od 56 do 58 cm. Prosečna težina mužjaka kreće se od 15 do 32kg, dok su ženke, po pravilu, nešto lakše (16-24kg).

Naziv: Dalmatinac

Životni vek: 10-13 godina

Temperament: prijateljski nastrojen, odan, veseo, privržen, aktivan

Boja: belo-žuta, crno-bela

Visina: mužjak 58-61 cm, ženka 56-58 cm

Težina: mužjak 15-32 kg, ženka 16-24 kg

[wp-review]

Poreklo

Tačno poreklo ove rase se ne zna. Poznato je da su određeni šareno-pegavi psi putovali sa nomadskim bandama Roma i nejasno je gde su se pojavili po prvi put. Dalmatinac je dobio ime za vreme svog boravka u Dalmaciji, pokrajini na istočnoj obali jadranskog mora, području koje je sada poznato kao Hrvatska.

U svojoj dugoj istoriji korišćeni su za različite poslove i nikad nisu bili specijalizovani samo za jedno područje. U Dalmaciji su korišćeni kao stražari, ovčarski psi, lovci na pacove, retriveri, cirkuski psi i psi za treninge.

Postoji podatak da je u Engleskoj dalmatinac služio kao trenerski pas. Po potrebi je morao da očisti put pre prolaska konja i da trči pored svojih dresera. Isto tako, dalmatinac je igrao ulogu čuvara svojih dresera i konja prilikom odmora. Tako da do dana današnjeg, dalmatinac ima prirodno urođenu sklonost ka konjima. Ovaj afinitet, doveo je dalmatinca na drugo mesto po popularnosti u Sjedinjenim Američkim Državama. Tu je postao pas vatrogasac, trčao za konjima ka vatri, čuvao vatrogasnu opremu tokom požara, a ponekad i spasavao ljude iz zapaljenih objekata. Kada bi sve to bilo završeno, pratio bi  vatrogasna kola nazad u stanicu i tamo nastavljao svoju dužnost čuvara. Danas su većina dalmatinaca saputnici i članovi porodice, a mnoge vatrogasne službe širom zemlje i dalje imaju dalmatince kao maskote.

Galerija

Temperament

Sa svojim kraljevskim držanjem i jedinstvenim šarama, dalmatinac najverovatnije spada u jednu od najistaknutijih pasmina na svetu. Mnogi bivaju privučeni njegovim jedinstvenim izgledom, ali ova pasmina definitivno nije za svakoga. Dok dalmatinci vole da budu sa svojim ljudima i učestvuju u svim aktivnostima tokom dana, njihova velika količina energije zna biti iscrpljujuća. Dalmatinci su stvoreni da miljama trče pored konjskih kočija, pomažući kočijašima da oteraju drumske razbojnike i da prate vozila sa aristokratama.

Nije iznenađujuće što danas dalmatinci imaju beskrajan kapacitet za vežbanje i što su idealni pratioci ljudima koji džogiraju, voze skejt ili bicikl. Takođe je upečatljiv takmičar u psećim sportovima, kao što su agilnost i bacanje lopte. Dalmatinac mora imati svakodnevne, adekvatne aktivnosti kako bi se tokom njegovog razvoja sprečili mogući problemi u njegovom ponašanju.

Ako razmišljate o ovoj pasmini, budite svesni da ona nije samo visoko aktivna, već i vrlo inteligentna. Moraju imati blagovremenu obuku, kako bi se uspostavila određena pravila u ponašanju, ili će u suprotnom oni preuzeti vođstvo.

Dalmatinci znaju biti poprilično tvrdoglavi, tako da obuka i socijalizacija moraju biti dosledne i čvrste. U isto vreme, veoma su osetljivi i ne reaguju dobro na grube komande. Potreban vam je pozitivan pristup treningu, sa puno nagrada za pravilno ponašanje, ako želite dobro obučenog psa. Za dalmatince kažu da nikada ne zaboravljaju maltretiranje i grubo ponašanje.

Treba da uzmete u obzir znatno povećan rizik da bi vaš ljubimac mogao izgubio sluh, što je vrlo česta pojava kod ove rase. Stanje gluvoće je preovladalo, pre svega, kod dalmatinaca. Smatra se naslednim i prenosi se na dalje potomke. Otprilike 8% dalmatinaca se rađa potpuno gluvo, a 22-24% rođeno je sa sluhom u samo jednom uhu. Bez obzira na to, mnogi smatraju da i gluvi psi mogu biti divni kućni ljubimci isto kao i oni koji to nisu i da uz pomoć posebnih metoda obuke, mogu živeti normalan život. Ako razmišljate o usvajanju gluvog šteneta ili starijeg odraslog psa, istražite šta je sve potrebno za njegovu pravilnu negu jer je bolje to nego da uzmete gluvog psa, pa da posle ne brinete o njemu na adekvatan način.

U svetu pasa dalmatinci imaju jedinstven urinarni sistem, pa stoga postoje i određene stvari koje morate raditi kako biste sprečili potencijalne zdravstvene probleme. Jako je važno da kontrolišete da li redovno mokri. Ishrana nikada ne bi trebala biti visokoproteinska i morate omogućiti pristup svežoj vodi tokom celog dana. Uz ova jednostavna pravila, vaš dalmatinac će živeti dug i zdrav život.

Dobro će se slagati sa decom i drugim kućnim  ljubimcima ukoliko su odrasli zajedno. Biće savršeni, razigrani saputnik vaše dece (naravno, uz konstantan nadzor nekog odraslog koji će usmeravati i psa i dete na željeno ponašanje). Uz njihovu energiju i entuzijazam u igri, pas i dete provešće nezaboravno vreme zajedno umarajući jedno drugo svojom aktivnošću. Ipak, decu mlađu od 6 godina lako može srušiti ovaj mišićav, jak i energičan pas. Preduzmite posebne mere predostrožnosti i nadgledajte interakciju između male dece i dalmatinca.

Sa svojim dalmatincem i vi možete učestvovati u raznim sportovima. Odlični su u vežbama poslušnosti uz odgovarajuću motivacionu i pozitivnu obuku. Takođe su sjajni i u vežbama agilnosti zbog njihove atletske prilagođenosti. Sjajni su kompanjoni za one koji vole planinarenje, a sportovi poput bacanja lopte i frizbija odlične su aktivnosti za ovu dobro obučenu rasu.

Ako je vaš dalmatinac tipičan po izgledu i karakteru, možete uživati vodeći ga na izložbe. Klub dalmatinaca u Americi sponzoriše program koji želi da očuva tradiciju psa koji je nekada pratio kočije. Naziv „drumski pas“ je naziv za pretke dalmatinaca – pse koji su miljama trčali za fijakerima i nakon toga izvršavali neku osnovnu komandu.

Šta god da radite sa svojim dalmatincem, bilo da je on vaš najbolji prijatelj, aktivan porodični saputnik ili takmičar, budite sigurni da će sa pravom kombinacijom vežbe, discipline i ljubavi biti najbolji prijatelj porodice.

Potrebna im je svakodnevna aktivnost jer u slučaju da im postane dosadno, mogu biti destruktivni. Linjaju se konstantno, te je za negu potrebno čvrsto i temeljno četkanje, kako bi se opadanje dlake držalo pod kontrolom.

Kako bi imali željeno ponašanje, potrebna im je obuka. Znaju biti jako tvrdoglavi, pa morate biti autoritativni i dosledni u njihovoj socijalizaciji da u odraslom dobu ne bi postao teško izdrživ ljubimac.

Kako bi se dalmatinac slagao sa drugim psima, mačkama, ljubimcima, decom i odraslima, potrebna mu je rana socijalizacija. Ne vole dugo biti sami, a najsrećniji su onda kada su uključeni u sve porodične aktivnosti i kada spavaju i žive u blizini svojih ljudi. Nikada ga ne trebate udaljavati od sebe ili isterati samog u dvorište jer će jako patiti.

Budući da je animirani Diznijev film „101 dalmatinac“ doprineo velikoj popularnosti rase, pojavili su se mnogi nemilosrdni „odgajivači“ koji su uzgajali ove pse neselektivno, bez obzira na zdravlje i temperament. Budite oprezni i dobro informisani od koga kupujete štene. Nikada ne kupujte od neproverenih odgajivača ili neregistrovanih odgajivačnica. Ozbiljan i ugledan odgajivač, imaće dokaz da psi imaju pojedine zdravstvene potvrde i da nemaju predispoziciju na određena genetska oboljenja.

Dalmatinci su jako pametni, sa srdačnim osećajem za humor i učiniće sve od sebe da vas nasmeju. Uporni su i zainteresovani za sve što se oko njih dešava i taj dio njihovog karaktera čini ih odličnim čuvarom. Kao i svim psima, tako i dalmatincima, potrebna je rana socijalizacija i upoznavanje sa  različitim ljudima, okolinom, zvukovima i situacijama, kako bi vaše štene postalo dobro formiran pas.

Kao što smo već pomenuli, aktivni su i potrebno im je puno vežbe. Veoma su brzi i izdržljivi. Ako počnu da se oslanjaju na sopstvene instikte, može vam se desiti da pobegne ili da se često izgubi iz vašeg vida i doticaja, te budite obazrivi da ga puštate sa povoca, ukoliko, je područje sigurno.

Jedinstven, upečatljiv, veran i zabavan, čini savršenog prijatelja i smešnog klovna koji će vas neprestano uveseljavati. Sa svojom šašavom prirodom i očima punim osmeha, postaće vaše najdraže biće na planeti.

Zdravlje

Dalmatinci su, generalno, zdrava pasmina ali i oni, kao i ostali psi, skloni su pojedinim zdravstvenim problemima. Neće svaki dobiti sve ili neke od ovih oboljenja, ali dobro je da budete upoznati sa njima, ukoliko posedujete dalmatinca. Ako kupujete psa, pronađite pozdanog odgajivača koji će vam pokazati da su roditelji psa testirani na određena oboljenja. Kod ove pasmine tražite potvrde da pas nema displaziju kukova, laktova, hipotiroidizam, Von Vilbrandovo oboljenje, kao i potvrdu od oftalmologa da su oči u normalnom stanju.

Nasledna gluvoća je, kao što sama reč kaže, oboljenje koje se sa roditelja prenosi na potomke. Otprilike 8% dalmatinaca rođeno je potpuno gluvo, a od 22-24% sa sluhom u samo jednom uhu. Svi štenci se rađaju sa zatvorenim ušima koje se otvaraju otprilike posle 12-16 dana. Kod dalmatinaca, gluvoća je okarakterisana kao trajno pogoršanje grupe nervnih ćelija unutar kohlee koja detektuje zvuk. Ovo se obično javlja kod pasa starosti oko šest nedelja. Kućni testovi sluha, kao što su lupanje o pod, udaranje, nisu pouzdani jer i gluvo štene može osetiti vibracije i naučiti da se prilagodi.

Jedini pouzdani test je BAER (Brainstem Auditory Evoked Response), koji nažalost nije dostupan svuda, ali ga možete potražiti u boljim, veterinarskim klinikama. Može se uraditi već nakon pete nedelje starosti. Psima koji se koriste za uzgoj treba biti testiran sluh, a mnogi odgovorni odgajivači testiraće štence, pre nego što ih pošalju u nove domove.

Dalmatinci imaju jedinstveni sistem urinarnog trakta što ih čini podložnim  stvaranju kamenja urinarnog trakta (urolitijaza). Urin dalmatinaca sadrži mokraćnu kiselinu, umesto uree ili alantoina. Kamenje se formira od soli iz mokraćne kiseline. Veće kamenje se nalazi u mokraćnoj cevi (uretra), a manje kamenje nazvano „pesak“ može se izbaciti mokrenjem.

Ukoliko je urinarni trakt blokiran i stanje se ne leči, to može biti fatalno po psa. Dalmatinci moraju imati svežu vodu u svako doba dana, a dijetalna ishrana koja nije visokoproteinska, može biti od pomoći. Ova oblast se još uvek dosta istražuje, tako da su novi protokoli tretmana i lečenja još uvek u razvoju. Možete pitati vašeg veterinara, da u određenim razmacima, proverava urin i kristale urina.

Alergije su vrlo moguće kod dalmatinaca. Mnogi dalmatinci pate od kožnih alergija. Alergije na neke namirnice se leče eliminisanjem tih namirnica iz ishrane psa, dok se ne otkrije šta tačno smeta.

Kontaktne alergije uzrokovane su nečim sa čim pas dolazi u kontakt, a to mogu biti posteljina, šamponi za pse, razne hemikalije i mnogo drugih stvari. Leče se identifikovanjem i otklanjanjem uzročnika alergije.

Inhalantne alergije podstiču alergeni kao što su polen, prašina, buđ. Odgovarajući lek za inhalantne alergije zavisi od njene težine. Uobičajni neželjeni efekat inhalatne alergije je upala uha.

Displazija kukova je nasledno oboljenje koje predstavlja nepravilan razvoj kukova, kada je koštani, brzorastući deo kuka „labav“, tj. kada nije dovoljno učvršćen mišićima, tetivama, ligamentima… Displazija kukova je nasledna, ali se može pogoršati dejstvom određenih faktora kao što su brz rast usled nepravilne ishrane, gojaznost, povrede nastale usled skakanja ili pada, kao i šetnja po klizavoj površini (izbegavajte da se vaš pas šeta po parketu jer mu to može oštetiti zglobove i doprineti displaziji).

Neki psi imaju simptome poput hramanja ili bola u jednoj ili obe zadnje noge, dok drugi neće imati nikakve simptome. Kako pas stari, može se razviti artritis. Dijagnoza se postavlja rendgenskim snimanjem kukova, a u konsultaciji sa veterinarom, znaćete koji je najbolji vid lečenja vašeg ljubimca – to mogu biti lekovi, pa čak i hirurška intervencija. Pse sa displazijom treba isključiti iz daljeg uzgoja.

Iris Sphincter Dysplasia nasledni je očni poremećaj koji može izazvati osetljivost na jako svetlo, slabu vidljivost noću, delimično ili potpuno slepilo i kataraktu. U ovom trenutku oboljenje nije često kod dalmatinaca, iako studije smatraju da se ova bolest zanemaruje. Stanje i tretmani još uvek se proučavaju.

Nega

Prepoznatljivo krzno dalmatinca je lepo na dodir, kratko i nežno poput satena. Temena njihovih glava su meka poput somota. Osnovna boja je bela sa dobro definisanim gustim, crnim ili okruglim, smeđim tufnama čija veličina varira i koje su raspoređene duž celog tela. Očekujte da vidite manje tačkice na glavi, nogama i repu. Pegave uši savršene su na dodir (odakle datiraju te njihove šare na ušima ostaje prava misterija, negde se smatra da su nastale mutacijom određenog gena).

Štenci se rađaju potpuno beli, a kako rastu, pojavljuju se tačke. Postoji i izuzeci, a to su štenci rođeni sa tufnama. Takođe, mogu se naći i trobojni dalmatinci, sa žućkastim oznakama na glavi, vratu, grudima, nogama, repu ili oni sa crnim  ili žutim tufnama. Kao i „istačkani“ dalmatinci, ni ovi nisu pogodni za izložbe, ali ih ništa ne sprečava da budu najbolji prijatelji čoveka.

Spadaju u veoma čiste pse bez ili sa jako malo „psećeg“ mirisa, a njihova dlaka je otporna na prljavštinu. Neobično je da se ovi psi mogu uvaljati u blato, a zatim se očistiti do perfekcije. Međutim, budite svesni da se linjaju tokom cele godine. Uobičajna šala među ljudima sa dalmatincima je to da postoje samo dva godišnja doba: noć i dan.

Četkajte ga jednom nedeljno, kako biste sprečili da dlake završe na odeći ili nameštaju. Uz redovno četkanje, neće biti potrebno kupanje više od 3-4 puta godišnje. Prečesto kupanje nije dobro jer uklanja prirodni loj kože i krzna i čini je suvom i krhkom.

Zube im perite dva ili tri puta nedeljno, kako biste uklonili kamenac i sprečili nastanak bakterija. Svakodnevno pranje je još bolje jer tako sprečavate bolesti desni i loš zadah.

Dva bitna faktora kod pasa su proveravanja šape (gde su osetljivi) i usta. Nemojte zaboraviti da vi mnogo toga možete učiniti, kako biste sprečili određena stanja.

Prilikom četkanja, obratite pažnju da li ima neke rane, osip ili znake infekcija kao što su crvenilo, osetljivost ili upala kože, ušiju, nosa, usne duplje, očiju i šapa.

Oči trebaju biti čiste, bez crvenila. Ove provere će vam, svakako pomoći, da neke zdravstvene probleme blagovremeno uočite  i tako pomognete svom ljubimcu.

Nokte secite po potrebi, najbolje jednom ili dvaput mesečno. Ako čujete nokte dok korača po podu, to znači da su predugački. Kratki nokti održavaju šape u dobrom stanju i sprečavaju bol i povrede vašeg ljubimca. Ali, budite oprezni – psi na noktima imaju krvne sudove, pa ukoliko ih suviše skratite može doći do krvarenja. Ako niste sigurni kako da to uradite, najbolje je da ljubimca odvedete veterinaru, kako ga pri sečenju noktiju ne biste nenamerno povredili.

Uši proveravajte jednom u nedelju dana kako biste na vreme uočili potencijalne znake infekcije (crvenilo, loš miris, prljavština). Obrišite uši jednom nedeljno pamučnom vaticom natopljenom PH uravnoteženim sredstvom za čišćenje ušiju. Ne ubacujte ništa u ušni kanal, već samo očistite uho spolja.

Naučite dalmatinca odmalena na kupanje, četkanje i pranje zuba koristeći nagradice, kako bi, kad postane odrasli pas, na sve ovo gledao kao na jedno pozitivno iskustvo.

Ishrana

Koliko odrasli pas jede, zavisi od njegove starosti, metabolizma, veličine i nivoa aktivnosti. Kao i ljudi, tako su i psi individue za sebe. Logično je da će pas koji je aktivniji dobijati drugačiju vrstu hrane od psa koji se ceo dan izležava. Raspitajte se koja granulirana hrana je najbolja za dalmatince.

Uglavnom, kada kupujete granule, ukoliko ne uzimate džak na kome, po kilaži, piše preporučena dnevna doza, pitajte prodavca u Pet shopu, da vam kaže koju količinu biste trebali da mu dajete, naspram negove težine i starosti.

Čuvajte i dobro održavajte njegovu kilažu merenjem hrane i nikako ne ostavljajte punu posudu tokom celog dana. Ako psu možete videti rebra, on je neuhranjen,  a ukoliko se rebra ne vide, ali ih osetite dodirom bez pritiska, pas ima normalnu težinu. Ukoliko su oko rebra slojevi sala, vaš pas mora ići na dijetu.

Slaganje sa decom i ljubimcima

Skoro svako dete u svom vidokrugu prepoznaće dalmatinca. Njihova ljubav prema aktivnostima, čini ih sjajnim u igrama sa starijom decom, ali njihova energična priroda i jako mahanje repom može biti ogroman problem ukoliko imate malu decu.

Uz ranu socijalizaciju, dalmatinci se mogu dobro slagati sa drugim psima i mačkama. Kao i kod svake rase, tako i kod ove, trebate naučiti svoje dete da nikada ne vuče psa za uši ili rep, da se ne približava ijednom psu dok jede ili spava, niti da mu pokušava oduzeti činiju sa hranom. Bez obzira koliko je pas prijateljski nastrojen, sa malom decom nikada ne treba ostajati nasamo, upravo zbog mnogih nepredviđenih situacija. Uvek ih nadgledajte kako biste sprečili ugriz ili detetovo povlačenje ušiju ili repa psa. Nijedan pas, ma kako bio prijateljski nastrojen, ne treba biti ostavljan sam sa malim detetom.

Dalmatinci se često uzimaju bez prethodnog znanja o rasi od  strane vlasnika. Postoje mnogo njih kojima treba dom i nega, ali i mnogo udruženja za zaštitu životinja kojima je potrebna pomoć. Mi smo uvek zagovornici udomljavanja, pa ćemo vam i sad posavetovati da, ukoliko želite psa baš ove rase, zavirite u obližnje azile i usrećite nekog napuštenog dalmatinca. Ove tople duše, veselog karaktera, sigurno će vam ulepšati život.

Sponzorisano:

Povezani postovi