Koker španijel

Koker španijel (engl. Cocker Spaniel) je, prvenstveno, omiljen kao porodični pas, iako u suštini zauvek ostaje ptičar u duši. Veoma je lepog izgleda (ali i dosta naporan za grumere), blage, vesele naravi, te čini pravu dragocenost jedne porodice.

Ova vrsta psa nikada neće biti zadovoljnija nego onda kada vas učini srećnim. Podjednako je zadovoljan kada leži na kauču priljubljen uz nekog odraslog, kao i onda kada skače sa decom po dvorištu.

Ovaj članak sadrži sledeće sekcije:

Poreklo

Moderni koker španijel potiče iz porodice “španijel”, koja datira još iz antičkog doba. Reč “španijel” znači španski pas, a generalno se veruje da su zaista poreklom iz Španije. Tokom 1800-ih, španijeli su bili podeljeni u dve grupe: kao “igračke”, tj. porodični, kućni ljubimci i kao veliki, lovački psi. Lovački psi su dalje grupisani na kopnene i vodene. Koker španijel je dobio ime zbog svog izvanrednog lova na detliće.

U Engleskoj, tokom nekoliko stotina godina, oni su bili deo funkcionalne kategorije, a ne pojedinačna pasmina. Prva odgajivačnica koja je u Engleskoj ovu rasu priznala kao posebnu bila je odgajivačnica “Obo Kennel”, gospodina Džejmsa Farou-a. Godine 1822. konačno je priznata kao zasebna rasa.

Nedugo zatim, krajem 1870-ih, američki odgajivači započeli su uvoz engleskih kokera u SAD. Žuto-beli koker po imenu Kapetan bio je upisan u prvu studiju američkog nacionalnog kinološkog kluba, kasnije nazvanog “American Kennel Club”. Druga studijska knjiga, štampana 1885. registrovala je crnog kokera po imenu Brush II. Ovaj pas je uvezen iz Engleske od strane Nju Hempširske odgajivačnice.

U to vreme, 1881., Klinton Vilmerding i Džejms Votson osnovali su američko društvo koker španijela. Najstarija odgajivačnica ove rase u Americi, prvobitno je uključivala odgajivače svih vrsta španijela. Međutim, na kraju su se uzgajivači razdvojili u odvojene organizacije zbog razlika između jedinki rase.

Koker španijeli su ubrzo postali popularni kako među odgajivačima, tako i u javnosti. Vremenom, neki odgajivači počeli su favorizovati manju vrstu kokera, koja je bila nešto drugačije građe od originalnog engleskog španijela.

1936. godine, grupa engleskih odgajivača formirala je specijalni klub, poznat kao “English Cocker Spaniel Club of America” i dobili su priznanje od AKC-a (American Kennel Club) za engleski tip koker španijela. Dve godine kasnije, kako bi učvrstio svoju poziciju, klub je usvojio predlog da se engleski koker španijel ne treba uzgajati u američki tip koker španijela. Klub je takođe rešio da se suprotstavi prikazivanju američkog tipa kokera.

1939., koker pod imenom CH My Own Brucie osvojio je prvu nagradu najboljeg američkog takmičenja odgajivača na prestižnoj vestminsterskoj izložbi pasa, podvigom koji je napravio i naredne godine. Brucie, crni koker španijel, osvojio je srca američke publike, utvrđivanjem svoje popularnosti i na šou 1940., kada je, nakon što ga je vlasnik pustio sa povoca, ponosno prošetao uz njega, mašući repom. Brucie je bio toliko voljen pas da je, kada je uginuo, New York Times objavio njegovu čitulju. Njegov uspeh u ringu, doveo je do spektakularnog porasta popularnosti ove pasmine.

Godine 1946., američki kinološki klub priznao je američkog i engleskog koker španijela kao dve zasebne rase.

Karakteristike

Ovaj neodoljivi I šarmantni pas osvojiće vaše srce čim ga ugledate budući da je prepoznatljiv po neprestanom mahanju repa. Jedinke pasmine su srednje veličine, sa dugim ušima koje dosežu do vrha nosa. Glava im je, takođe, duga, a nos širok braon ili crne boje. Imaju kratka leđa, mišićavu pozadinu i prelepu, svilenkastu dlaku. Normalnom visinom mužjaka smatra se raspon od 38 do 43 cm, a ženki od 36 do 41 cm. Prosečna težina mužjaka kreće se od 13 do 16 kg, dok su ženke, po pravilu, nešto lakše (12-15 kg).

Naziv: Koker Španijel

Zemlja porekla: Engleska

Životni vek: 12-15 godina

Temperament: prijateljski nastrojen, lak za obuku, veseo, odan

Boja: crna, crna sa oznakom, trobojna, blue roan…

Visina: mužjak 38-43 cm, ženka 36-41 cm

Težina: mužjak 13-16 kg, ženka 12-15 kg

Galerija slika

Temperament i narav

Koker španijel spada u najdraže kućne ljubimce mnogih porodica u SAD-u. Ako se sećate čuvenog Diznijevog crtaća “Maza i Lunja”, onda znajte da je glavni lik Maze napravljen upravo po uzoru na ovu divnu rasu.

Od kraja 1930-ih do 1950-ih godina, rasa je bila registrovana od strane AKC-a (American Kennel Club). Tada je njena popularnost opala tokom narednih 30 godina, ali je sredinom osamdesetih dospela na vrh liste, a tek 1992. njeno prvo mesto zauzeli su Labrador i zlatni retriever. Danas, koker ostaje u prvih 15 registrovanih rasa.

I nije ni čudo – jer je dobro odgajanog koker španijela doista zadovoljstvo posedovati. Poznat je po veselom, zvučnom temperamentu. Njegovo graciozno krzno deluje impresivno, uvek je pun ljubavi, nežan pas i ništa mu nije važnije od toga nego da svoju porodicu učini srećnom.

U poređenju sa drugim psima vezanim za sportove, koker španijel je mali pas, pa se lako uklapa u stan ili manju kuću. On je, prvenstveno, verni pratilac, ali je i odličan u ringu, obukama poslušnosti, agilnosti i terenskom radu. Takođe je i sjajan, terapeutski pas.

Podseća na engleskog kokera, a to nije iznenađujuće budući da su se ranije ove dve rase smatrale jednom. Međutim, veliki broj odgajivača koji je primetio različite vrste kokera, tražio je očuvanje odvojenih rasa i bio protiv ukrštanja američke i engleske sorte. Američki kinološki klub je 1946. godine, priznao ove dve rase kao zasebne.

Tipičan koker španijel je nežan, ljubazan i pouzdan porodični pratilac koji je dobar sa decom, drugim kućnim ljubimcima i starijim osobama. Nažalost, njegova ekstremna popularnost doprinela je i njegovoj propasti. Mnogi beskrupulozni odgajivači uzgajaju ih bez obzira na temperament, zdravlje i građu. Kao rezultat toga, mnogi kokeri imaju problema sa zdravljem i temperamentom.

Ako razmišljate o ovoj rasi, morate biti izuzetno oprezni od koga kupujete ili usvajate štene. Nikada ne kupujte od neproverenih odgajivača ili neregistrovanih odgajivačnica. Ozbiljan i ugledan odgajivač, imaće dokaz da psi imaju pojedine zdravstvene potvrde i da nemaju predispoziciju na određena genetska oboljenja.

Osetljiv koker može biti malo nervozan, bez obzira što dolazi od strane uglednog odgajivača I što je na pravi način socijalizovan pas. Nemojte biti iznenađeni ako vaš koker, u trenutku uzbuđenja, počne da urinira.

Mogu biti pravi lajavci, tako da obavezno na listu vaših komandi za dresuru, uvrstite i komandu “Tišina!”.

Najveća radost kokera je ljubav prema vlasniku i njegova neposredna blizina. Zapamtite, koker je nekada bio odgajan kao lovački pas, pa se stoga nemojte iznenaditi ako počne da proganja ptice ili druge male životinje, kada ste u šetnji. Kada niste u ograđenom području uvek ga držite na povocu.

Koker ima “mekan” karakter. Teške metode obuke će ga uplašiti, pa budite sigurni da koristite nežan, dosledan trening kako biste dobili najbolje rezultate.

Duge uši su deo njegove lepote, ali i potencijalnog zdravstvenog problema. Obavezno mu, zbog potencijalnih infekcija, proveravajte uši svake nedelje.

Ako je dobro socijalizovan pas, biće otvoren i voleće da učestvuje u raznim porodičnim aktivnostima. Razigran je, pozoran i aktivan i uživaće u bilo kojoj vežbi – od brzog hodanja do lova na polju.

Kao što smo već pomenuli, jako je osetljiv, psihički i fizički. Ponekad, kada je u strahu ili ga nešto boli, može se desiti da zareži ili da se naglo trzne. Rana socijalizacija i obuka su od suštinskog značaja za sticanje željenog ponašanja. Sa njim se mora pažljivo i nežno postupati, kako bi ispoljio najbolje osobine svoje ličnosti.

Pogodan je za život u stanu, mada voli imati i kuću i dvorište. Iako mu nije potreban ogroman proctor za kretanje, potrebna mu je i svakodnevna aktivnost. Svakodnevno trčanje u dvorištu, zajedno sa brzom 30-minutnom šetnjom, može ga održati srećnim i zadovoljnim. Nemojte ga predugo ostavljati samog. Kokeri ne vole biti po ceo dan usamljeni. Kada se to desi, svoju dosadu izraziće kopanjem ili lajanjem, kako bi se zabavili. Najzadovoljniji je, kada je sa svojom porodicom i kada sa njima učestvuje u aktivnostima.

Uprkos svojim prelepim uvojcima i slatkim, okruglim očima, koker španijel je lovac u duši. Takođe je dobar kandidat za mnoge pseće sportove, testove lova, bacanje diska i praćenje tragova. Kao I većina pasa, bolje će se ponašati kada je aktivan, nego kada mu je dosadno.

Koker španijel ne impresionira samo izgledom, već i svojom osetljivom dušom I nežnim srcem poput svile. Ako želite odanog prijatelja, razdraganog saputnika u svim vašim dogodovštinama, ovo je pravi izbor za vas. Zagledajte se u njegov pogled i videćete iskrenog i vernog prijatelja za ceo život.

Zdravlje

Kokeri su, generalno, zdravi, ali i oni su, kao i sve rase, skloni određenim stanjima I oboljenjima.

Problemi sa očima mogu pogoditi kokera na vise načina, uključujući progresivnu atrofiju mrežnjače, degenerativnu bolest ćelija mrežnjače koja dovodi do slepila, kataraktu (beli “oblak” koji prekriva oko), glaukom (stanje usled kojeg raste pritisak unutar očne jabučice) i abnormalnosti očiju. Ako primetite bilo  kakvo crvenilo u očima vašeg  kokera, odvedite ga kod veterinara na pregled.

Autoimuna hemolitička anemija je stanje u kojem imuni sistem psa napada sopstvene krvne ćelije.  Simptomi uključuju blede desni, zamor i ponekad žuticu. Indikativan je i nadut abdomen jer signalizira uvećanu jetru. Većina kokera dobro reaguje na terapiju, ali se psi  pogođeni ovom bolešću ne smeju dalje uzgajati.

Hipotiroidizam je jako često pogrešno dijagnostikovano stanje jer testovi za procenu stanja nisu specifični i mogu biti netačni. Ovo stanje predstavlja abnormalno nizak nivo hormona koje proizvodi tiroidna žlezda. Blagi znak bolesti može biti neplodnost. Očigledniji znaci uključuju gojaznost, mentalnu nezainteresovanost, letargiju, oborenost očnih kapaka, nizak nivo energije, nemogućnost regulisanja toplote. Dlaka psa postaje hrapava, lomljiva i počinje da opada, dok koža postaje tamna i hrapava. Hipotiroidizam se može lečiti svakodnevnim davanjem lekova, tokom celog života. Psi koji svakodnevno dobijaju odgovarajući tretman, mogu voditi normalan i dug život.

Primarna seboreja je dermatološki problem uzrokovan prekomernom proizvodnjom ćelija kože uključujući lojne ćelije. Koža  postaje masna, hrapava i neprijatnog mirisa. Tretman uključuje lekove i medicinske kupke.

Alergije su česte kod pasa, a koker španijeli su im posebno skloni. Alergije na neke namirnice se leče eliminisanjem tih namirnica iz ishrane psa, dok se ne otkrije šta smeta.

Kontaktne alergije uzrokovane su nečim sa čim pas dolazi u kontakt, a to mogu biti posteljina, šamponi za pse, razne hemikalije i mnogo drugih stvari. Leče se identifikovanjem i otklanjanjem uzročnika alergije.

Inhalantne alergije podstiču alergeni kao što su polen, prašina, buđ. Odgovarajući lek za inhalantne alergije zavisi od njene težine. Uobičajni neželjeni efekat inhalatne alergije je upala uha.

Idiopatska epilepsija je često nasledna i može uzrokovati blage ili teške napade. Važno je zapamititi da napadi mogu biti uzrokovani mnogim drugim stanjima, kao što su metabolički poremećaji, zarazne bolesti koje utiču na mozak, tumori, izloženost otrovima, teške povrede glave i još mnogo toga. Stoga, ako vaš pas ima napade, važno je da ga odmah odvedete veterinaru.

Displazija kukova je nasledno oboljenje koje predstavlja nepravilan razvoj kukova, kada je koštani, brzorastući deo kuka „labav“, tj. kada nije dovoljno učvršćen mišićima, tetivama, ligamentima… Displazija kukova je nasledna, ali se može pogoršati dejstvom određenih faktora kao što su brz rast usled nepravilne ishrane, gojaznost, povrede nastale usled skakanja ili pada, kao i šetnja po klizavoj površini (izbegavajte da se vaš pas šeta po parketu jer mu to može oštetiti zglobove i doprineti displaziji).

Neki psi imaju simptome poput hramanja ili bola u jednoj ili obe zadnje noge, dok drugi neće imati nikakve simptome. Kako pas stari, može se razviti artritis. Dijagnoza se postavlja rendgenskim snimanjem kukova, a u konsultaciji sa veterinarom, znaćete koji je najbolji vid lečenja vašeg ljubimca – to mogu biti lekovi, pa čak i hirurška intervencija. Pse sa displazijom treba isključiti iz daljeg uzgoja.

Luksacija patele predstavlja oboljenje uobičajno kod malih pasa. Ovo oboljenje izaziva hromost, tj. šepanje kako kod malih, tako i kod velikih rasa. Do nje dolazi kada patela „isklizne“ iz svog ležišta prema unutrašnjoj strani kolena.

Luksacija može biti medijalna i lateralna. Medijalna se najčešće javlja kod malih pasa, a lateralna kod velikih, iako u svemu, naravno, ima izuzetaka. Medijalna luksacija patele smatra se genetskim, tj. urođenim oboljenjem, pa tako pse sa ovom bolešću ne treba dalje uzgajati. Iako se javlja od rođenja, simptomi se manifestuju znatno kasnije.

Ona može dovesti čak i do artritisa (degenerativna bolest zgloba). Postoje 4 faze luksacije patele. U prvoj fazi javlja se hramljenje, dok se u četvrtoj fazi preporučuje hirurški zahvat, kako ne bi došlo do oštećenja zgloba.

Nega

Postoje nekoliko rasa dobrih za održavanje, a među njima je i koker španijel. Njeno gusto i ponekad valovito krzno, kratko je na glavi i pozadini, a dugo na ušima, grudima, stomaku i nogama. Boje dlake variraju od crne ili svetlo-bež do crveno-smeđe ili “party” boje (dve ili više boja, od kojih je jedna bela).

Grumiranje kokera je intezivno i potencijalno skupo. Većina vlasnika se odlučuje na to da kod profesionalnog  grumera svog psa kupa, četka i šiša svakih 6-8 nedelja, pa cena svega toga zna biti jako visoka. Svakodnevno četkanje kod kuće neophodno je da dlaka ne bi bila zamršena i bez sjaja. Ako niste sigurni da li želite rasu kojoj je važno ovakvo često sređivanje, onda koker nije pas za vas.

Neki vlasnici se odlučuju za skraćivanje dlake, kako bi održavanje učinili lakšim. Čak i pored toga, šišanje i kupanje svakih šest do osam nedelja je neophodno da bi pas bio čist.

Od najranijeg doba mora biti upoznat sa šišanjem i kupanjem, kako bi kao odrastao pas sve ovo prihvatio kao normalan deo svog života. Obzirom na njegovu osetljivu ličnost, preporučuje se rano upoznavanje sa ovakvim situacijama, da bi izdržao četkanje, zvuk električnih makaza, šišanje, čišćenje ušiju i ostale stvari potrebne za njegovo ulepšavanje.

Nažalost, ova rasa ima reputaciju kao poprilično nekooperativna kada su u pitanju grumeri i veterinari.  Osetljiv stav kokera proizilazi iz neadekvatne i kasne socijalizacije. Potrebne su mu nežne, pozitivne lekcije o tome kako će se ponašati na stočiću u salonima za pse ili kod veterinara.

Nokte treba seći jednom mesečno (ili pri sređivanju kod grumera), a uši proveravati jednom nedeljno zbog prljavštine, crvenila ili lošeg mirisa koji mogu ukazivati na infekciju. Ova pasmina je sklona infekcijama uha, tako da je nephodno biti predostrožan. Obrišite uši jednom nedeljno pamučnom vatom natopljenom PH uravnoteženim sredstvom za čišćenje ušiju kao prevenciju infekcija.

Kod koker španijela, takođe može pomoći ako za vodu I piće koristite uske, duboke posude. Na taj način mogu da jedu i piju, a da im pritom ne upadaju uši unutra. Neki vlasnici svojim kokerima dok jedu stavljaju čak i mrežicu za kosu, kao još jedan vid zaštite ušiju.

Ishrana

Koker španijel ima jako dobar apetit, tako da, ukoliko mu se pruži šansa, sigurno će se prejesti. Ima izuzetnu veštinu da svojim krupnim, smeđim očima pokuša da vas očara moleći za još maličice hrane. Ali, nemojte popuštati – prekomerna težina kod kokera nikako nije dobra za njegovo zdravlje.

Koliko odrasli pas jede, zavisi od njegove starosti, metabolizma, veličine i nivoa aktivnosti. Kao i ljudi, tako su i psi individue za sebe. Logično je da će pas koji je aktivniji dobijati drugačiju vrstu hrane od psa koji se ceo dan izležava. Raspitajte se koja granulirana hrana je najbolja za koker španijele.

Uglavnom, kada kupujete granule, ukoliko ne uzimate džak na kome, po kilaži, piše preporučena dnevna doza, pitajte prodavca u Pet shopu, da vam kaže koju količinu biste trebali da mu dajete, naspram njegove težine i starosti.

Čuvajte i održavajte mu dobru kilažu merenjem hrane i nikako mu ne ostavljajte punu posudu tokom celog dana. Ako psu možete videti rebra, on je neuhranjen,  a ukoliko se rebra ne vide, ali ih osetite dodirom bez pritiska, pas ima normalnu težinu. Ukoliko su oko rebara slojevi sala, vaš pas mora ići na dijetu.

Slaganje sa decom i ljubimcima

Jedan od razloga zašto je koker španijel toliko popularna pasmina je to što je on pravi, porodični pas. Dobro se slaže sa decom – sve dok raste sa njima i dok su deca nežna i poštuju životinje. Ali, pošto je ovo osetljiva rasa, sve interakcije između kokera i dece treba nadgledati odgovorna, odrasla osoba.

Koker španijel dobro “sarađuje” i sa drugim porodičnim ljubimcima (uz odgovarajuću obuku i upoznavanje), uključujući pse, mačke i male životinje.

Naučite svoje dete da nikada ne vuče psa za uši ili rep, da se ne približava ijednom psu dok jede ili spava, niti da mu pokušava oduzeti činiju sa hranom. Bez obzira koliko je pas prijateljski nastrojen, sa malom decom nikada ne treba ostajati nasamo, upravo zbog mnogih nepredviđenih situacija. Uvek ih nadgledajte kako biste sprečili ugriz ili detetovo povlačenje ušiju ili repa kod psa. Nijedan pas, ma kako bio prijateljski nastrojen, ne treba biti ostavljan sam sa malim detetom.

Koker španijel se često uzima bez prethodnog znanja o rasi od  strane vlasnika. Postoje mnogo kokera kojima treba dom i nega, ali i mnogo udruženja za zaštitu životinja kojima je potrebna pomoć. Mi smo uvek zagovornici udomljavanja, pa ćemo vam i sad posavetovati da, ukoliko želite psa baš ove rase, zavirite u obližnje azile i usrećite nekog napuštenog kokera. Oni su jako osetljivi i jako pate kada ih neko ostavi, tako da svakako trebate pružiti dom ovoj nežnoj duši od svile.

Povezani postovi

Podeli dodatno značenje ili prijavi grešku u ovoj definiciji