Lagoto romanjolo

Naziv Lagoto Romanjolo (engl. Lagotto Romagnolo) označava „vodenog psa iz Romanje“ (Romanja – pokrajina u Italiji). Odgovarajuće ime za ovu rasu obzirom da je bila namenjena lovu na vodenu divljač kroz vlažne močvare u ovoj pokrajini. Takođe su poznati kao italijanski i romanjski vodeni psi.

Budući da su mnoge močvare ove oblasti danas presušile, rasa je pronašla novu namenu u vidu lova na tartufe. Lako se obučavaju jer imaju veoma izražen njuh, ali i debeli sloj krzna koje ih štiti u jesen i zimi i čuva od bodlji i trnja dok prolaze kroz šumu.

U savremenom dobu, lagoto predstavlja jedinu rasu namenjenu pronalaženju tartufa, a njihov snažan osećaj mirisa, kao i tendencija ka kopanju čine ih eskpertima ovog posla. Pored svega ovoga, oni su nežni, aktivni i nezahtevni kućni ljubimci. Dlaka im je hipoalergenska, pa su stoga odlični za one koji pate od istih, ali im krzno zahteva dobro održavanje.

Ukoliko ste spremni da se posvetite njegovom održavanju i da mu pružite ljubav i ako vam je potreban veran porodični pratilac i družbenik u lovu na tartufe, lagoto romanjolo može biti odličan pas za vas.

Ovaj članak sadrži sledeće sekcije:

Poreklo

Istorija rase doseže čak do doba renesanse u Italiji, a vrlo verovatno i mnogo pre toga. Prvobitno su bili uzgajani kao lovci koji su pomagali u hvatanju pernate divljači romanjskih močvara. Njihovo vodootporno krzno štitilo ih je od hladne vode pri ronjenju.

Međutim, krajem osamdesetih godina prošlog veka veliki deo močvarnih područja bio je isušen i ovi psi bi ostali bez posla, da nije njihovog odličnog njuha koji im je pomagao u otkrivanju tartufa. Vremenom lagoto postaje sve više zastupljen u oblastima Lombardija, Toskane i Romanje. Od tada pa sve do danas, odlično je prilagođen ovoj svrsi.

Krajem sedamdesetih, zanimanje za rasu je počelo da jenjava i ona bi potpuno nestala da nije bilo entuzijasta koji su se osamdesetih godina borili za njeno očuvanje. Od tada, interesovanje se proširilo na zemlje širom sveta, a u julu 2015. lagoto romanjolo je priznat kao sportski pas od strane Američkog kinološkog kluba (AKC – American Kennel Club).

Karakteristike

Ovu veoma poznatu rasu najviše krasi njen neobičan i originalan izgled. Dlaka joj je nesvakidašnje kovrdžava i često podseća na vunu. Manje je do srednje veličine i četvrtaste i snažne građe.  Prosečna visina mužjaka kreće se u rasponu od 43 do 48 cm, a ženke od 41 do 46 cm. Normalna težina mužjaka je od 13 do 16 kg, dok su ženke, po pravilu, nešto lakše 11-14 kg.

Naziv: Lagoto Romanjolo

Zemlja porekla: Italija, Belgija, Francuska

Životni vek: 15-17 godina

Temperament: veran, nežan, druželjubiv, razigran, lak za dresuru

Boja: braonkasto-siva, smeđe-bela, oranž-bela, smeđa, oranž

Visina: mužjak 43-48 cm, ženka 41-46 cm

Težina: mužjak 13-16 kg, ženka 11-14 kg

Temperament

Kada prvi put ugledate lagota, verovatno ćete prvo primetiti njegovo prelepo, kovrdžavo krzno. Upravo to vodootporno krzno štitilo ga je i održavalo toplim i zaštićenim dok je lovio divljač po hladnim močvarama Italije. Slojevi dlake više podsećaju na valovitu ljudsku kosu nego na krzno i dolaze u različitim bojama sa raznolikim obeležjima.

Ne linja se puno, što je naročito dobro za one koji pate od alergija, ali mu krzno lako gubi sjaj i raste do te mere da prekriva oči i uši. Iz tih razloga zahteva dobro održavanje. Međutim, ako možete da ispunite ove zahteve nege bićete nagrađeni vernim, porodičnim saputnikom koga ćete lako naučiti praćenju mirisa, obukama poslušnosti, agilnosti i još mnogo čemu.

Lagoto Romanjolo nije zahtevan pas. Srećan je kada od vas dobije dovoljno vežbanja i druženja, a može čak i da živi u stanu ukoliko su zadovoljene njegove najbitnije potrebe. Ipak, ako ga ostavite predugo bez fizičke i mentalne stimulacije biće mu dosadno pa će  lajati, kopati i ispoljavati drugo neželjeno ponašanje, kao što je griženje stvari.

Ukoliko je pravilno socijalizovan, dobar je i sa decom i sa drugim kućnim ljubimcima, iako ima tendenciju da laje na strance ako uđu na njegovu teritoriju. Ova rasa sve više postaje popularna širom sveta. Čak i oni sa niskim do umerenim iskustvom po pitanju pasa, vrlo brzo će shvatiti da je lagoto odgovarajuć kućni ljubimac, nežan, brižan i beskrajno posvećen svojim ljudima.

Iako su prvobitno namenjeni lovu, danas je ovo jedina pasmina uzgajana da lovi tartufe. Naučnici su čak i proučavali njihove gene da bi bolje shvatili epilepsiju ranog doba i primenili ovo genetsko istraživanje na proučavanje epilepsije kod dece.

Mogu biti jako dobri čuvari, ako ih istrenirate da laju kada je to potrebno. Ipak, bez obuke mogu postati preveliki lajavci. Kao što smo već pomenuli, njihov veoma izražen njuh čini ih odličnim tragačima tartufa, a takođe, imaju i urođenu tendenciju da kopaju, pa neki vlasnici daju svojim lagotima peščane kutije ili im ograničavaju određena područja gde je kopanje dozvoljeno.

Zbog svojih davnih lovačkih gena, neće zaboraviti da iskažu uzbuđenje radosno skačući u vodu kako bi vam nešto doneli i to je za mnoge od njih potpuno prirodna stvar. Zbog visokog nivoa energije i mentalne aktivnosti, veoma će ceniti vaš napor da mu pružite ovakve vidove stimulacije.

Njihovo oštro čulo mirisa naročito dolazi do izražaja kada „uposle“ svoje noseve kako bi pronjuškali okolo. Osim ovoga, lagoto romanjolo je odličan porodični prijatelj, nežan je i opušten, a potrebna mu je najmanje jedna duža šetnja svaki dan, kao i igra u kojoj će vam donositi stvari.

Veoma su druželjubivi, pa ih nikada nemojte predugo ostavljati sami ili dopustiti da veći deo vremena provode napolju. Bez ljudskog društva, očekujte nezadovoljstvo, usamljenost, a sami tim i neželjeno ponašanje, što važi za svakog psa. Sa socijalizacijom počnite što ranije, kako biste ih naučili dobrom ponašanju kada su okruženi novim ljudima ili životinjama.

Dobro pazite kako se ponašate prema svom ljubimcu. Nevezano za to da li je pas rasan ili mešanac, nijedan od njih ne zaslužuje loše ophođenje i batine. Ako kod životinje postoji nedozvoljeno ponašanje, to ćete rešiti samo obukom i dresurom, nikako fizičkim zlostavljanjem. Kod pasmine lagoto romanjolo, jako je specifično da pamte ako ga udarite ili ste previše grubi, pa se može desiti da usled toga samoinicijativno prestanu biti vaši pomagači u potrazi za tartufima.

Lagoto Romanjolo spada u jedne od najpopularnijih pasmina na svetu, naročito zbog, kako smo prethodno istakli, odličnih sposobnosti u potrazi za tartufima, pa samim tim i velikim mogućnostima da svojim vlasnicima donesu ogromnu zaradu. Mnogi od vlasnika ili odgajivača u ovim divnim bićima vide samo novac, a ne prijatelja za ceo život. Lagoto će vam doneti korist, ali nemojte da vam to bude glavni razlog da uzmete psa ove rase. Pre svega, na njega gledajte kao na najodanijeg kompanjona i nežne duše koja će vas voleti do kraja svog života.

Zdravlje

Lagoto Romanjolo je, generalno, zdrava pasmina, iako i kod njih, kao i kod svake rase, postoji par bolesti kojima su skloni. Odgovorni odgajivači će svoje pse testirati na ova oboljenja i isključiti ih iz daljeg uzgoja, ukoliko postoji razlog za to, kako se bolest ne bi dalje prenosila na buduće štence, a takođe i pored toga treba biti oprezan i psa redovno voditi veterinaru. Neki od zdravstvenih problema sa kojima se suočava ova rasa uključuju displaziju kukova, displaziju laktova, gangliozidoza, epilepsiju kod mlađih pasa, cerebralna ataksija i neuroaksonalna distrofija.

Displazija kukova je nasledno oboljenje koje predstavlja nepravilan razvoj kukova, kada je koštani, brzorastući deo kuka „labav“, tj. kada nije dovoljno učvršćen mišićima, tetivama, ligamentima… Displazija kukova je nasledna, ali se može pogoršati dejstvom određenih faktora kao što su brz rast usled nepravilne ishrane, gojaznost, povrede nastale usled skakanja ili pada, kao i šetnja po klizavoj površini (izbegavajte da se vaš pas šeta po parketu jer mu to može oštetiti zglobove i doprineti displaziji).

Neki psi imaju simptome poput hramanja ili bola u jednoj ili obe zadnje noge, dok drugi neće imati nikakve simptome. Kako pas stari, može se razviti artritis. Dijagnoza se postavlja rendgenskim snimanjem kukova, a u konsultaciji sa veterinarom, znaćete koji je najbolji vid lečenja vašeg ljubimca – to mogu biti lekovi, pa čak i hirurška intervencija. Pse sa displazijom treba isključiti iz daljeg uzgoja.

Displazija laktova – slično displaziji kukova i ovo predstavlja degenerativno oboljenje karakteristično za velike pse. Kada tri vrste kostiju koje čine lakat srastu nepravilno, javlja se opšta slabost laktova. Bolest zavisi od težine: pas jednostavno može razviti artritis ili bi mogao početi da hramlje. Kao terapiju veterinari koriste lekove za ublažavanje bolova (antiinflamatorne lekove), regulisanje telesne težine,  a po potrebi i operaciju.

Gangliosidoza kod pasa predstavlja recesivan, genetski poremećaj. Vršenje provere određenog gena se ne radi kod svih rasa. Ova bolest, takođe, predstavlja i retki, metabolički poremećaj, a psi koji od nje pate imaju nedostatak ili smanjen broj enzima u mozgu koji pomažu razgradnji starih molekula. Tada mozak gubi sposobnost da se „reši“ starih molekula, dok se novi molekuli u isto vreme razvijaju, pa dolazi do problema koji utiču na nervni sistem.

Simptomi se značajno razlikuju od jedinke do jedinke, a mogu uključivati nedostatak koordinacije, depresiju, promene u ponašanju, trešenje glavom (pogotovo kad jedu), mentalnu „otupljenost“, napade, slepilo, gluvilo i druge.

Epilepsija kod mladih pasa je specifična vrsta epilepsije koja se ređe javlja kod odraslih i starijih jedinki. Prilično je retka u odnosu na klasične tipove epilepsije i identifikovana je kao stanje usko povezano upravo za rasu lagoto romanjolo, pogađa značajan broj pasa, pa postoji veliki rizik da se bolest prenese genetskim putem, ukoliko se to ne spreči na vreme.

To je, dakle, nasledno oboljenje, ne može se preneti sa jednog psa na drugog, već samo sa roditelja na štence i to tako što psi nasleđuju određenu kombinaciju „neispravnih“ gena od strane oca i majke. Dijagnoza se obično postavlja u radnom dobu, pa, stoga, obolele pse treba isključiti iz daljeg uzgoja.

Kao što smo već rekli, uglavnom je ovo bolest mlađih pasa i često daje simptome kad je pas već od 5-6 nedelja star. Neki psi se potpuno oporavljaju u periodu od 4-6 meseci starosti i nastavljaju da žive zdravo bez dodatnih problema, a nekima će simptomi stvarati neprijatnosti tokom čitavog života.

Za razliku od drugih oblika epilepsije, simptomi ove vrste su slaba koordinacija, nespretnost, podrhtavanje tela i veća od normalne sklonosti da se sapliću o razne stvari.  Dijagnozu će postaviti vaš veterinar uzimanjem DNK putem krvi ili brisa.

Odgovorni odgajivači rase lagoto romanjolo testiraće roditelje štenaca na bolest i rezultati će biti transparentni potencijalnim kupcima. Ukoliko kupujete štene, obavezno tražite da vidite rezultate testa, iako su roditelji šteneta naizgled zdravi, simptomi kod štenaca se mogu manifestovati tek kasnije, a oni će ipak biti nosioci „lošeg“ gena.

Cerebralna ataksija je stanje koje se javlja kada je deo mozga vašeg psa oštećen. Može se javiti kao rezultat naslednih ili urođenih defekata, a može biti i rezultat infekcija ili tumora mozga. Nažalost, ova bolest je progresivna i fatalna.

Najčešće se prenosi genetskim putem, a budući da se simptomi javljaju u kasnijim godinama, vrlo je teško izbeći uzgoj obolelih pasa. Ipak, pošto je od nedavno na raspolaganju DNK test na cerebralnu ataksiju, odgovorni odgajivači će zasigurno svoje pse testirati. Međutim, gen koji uzrokuje bolest je recesivan, što znači da oba roditelja moraju biti nosioci tog gena kako bi preneli bolest na svoje potomstvo.

Kao prvi simptomi se obično javljaju nespretnost i blage oscilacije pokreta. Kako se stanje pogoršava, pas ne uspeva održati ravnotežu i često pada. Glava i oči vašeg psa mogu početi da se kreću ubrzano i na neuobičajan način. Imaće problema sa hodanjem i počeće da gubi na težini.

Kod nekih se simptomi pojavljuju u blažem obliku i uzrokuju samo slabu onesposobljenost do pete godine. Kod drugih, simptomi napreduju brzo i uzrokuju ozbiljno oštećenje. Obično se pojavljuju kod jedinki starijih od dve godine. Ukoliko primetite neke od navedenih znakova, odmah odvedite psa kod specijalizovanog veterinara – neurologa.

Neuroaksonalna distrofija obično predstavlja genetsko oboljenje koje uzrokuje progresivnu degeneraciju nervnih ćelija perifernog ili centralnog nervnog sistema. Pogođena štenad mogu se roditi sa respiratornim problemima, skoliozom i artrogripozom (ograničena pokretljivost zglobova). Pored toga, može se javiti i cereberalna hipoplazija (cerebelum je deo mozga zadužen za kontrolisanje motoričke veštine i koordinacije). Postoje psi koji ne pokazuju simptome sve do odraslog doba.

Simptomi mogu uključivati: nepravilan hod (visoko koračanje), slabu koordinaciju, posrtanje, trešenje glavom, nekontrolisanost mokrenja, nekontrolisanost defekacije, nedostatak vitamina E (što uzrokuje oštećenje ćelija), sekundarna pneumonija.

Bolest je obično uzrokovana genetikom, a veruje se da je naslednost autosomno recesivna, što znači da moraju biti prisutne dve kopije mutiranog gena kako bi se bolest prenela na leglo. I otac i majka moraju biti nosioci pomenutog gena. Drugi uzroci oboljenja su nedostatak vitamina E, dijabetes sa manjkom insulina (nizak nivo šećera u krvi), stariji psi, psi izloženi određenim toksinima.

Za neuroaksonalnu distrofiju ne postoji lek. U zavisnosti od uzroka, vaš veterinar će prepisati terapiju. Neki psi reaguju na kortikosteroid Prednizon, nekad se prepisuju lekovi za opuštanje mišića, a antibiotici se prepisuju da se spreči zapaljenje pluća i infekcije. Preporučuje se dodatak vitamina E i Omega 3.

Veterinar će takođe verovatno želeti da svog pacijenta drži na visokokvalitetnoj ishrani na bazi mesa, koja ima više hranljivih sastojaka. Masiranje ojačanih ekstremiteta može biti korisno, kao i tretman masažom. Proverava se i stanje pankreasa zbog problema sa insulinom.

Psi sa sporo progresivnom neuraksonalnom distrofijom, uz potrebnu terapiju, mogu živeti kvalitetnim životom. Važno je da psa ne ostavljate samog napolju ili pored vode (bazena) kako ne bi upao i utopio se. Za sve ostale provere i medikamente, obavezno slušajte samo svog veterinara.

Nega

Zube vašeg lagota trebate prati prema preporuci veterinara. Proveravajte uši i postolje šapa kako biste sprečili zadržavanje ostataka, infekcije i parazite i održali ih čistim. Posebno je važno proveriti uši barem jednom nedeljno, jer njegova kovrdžava dlaka brzo raste u i oko ušiju i predstavlja „raj“ za različite ostatke i bakterije. Možda će biti potrebno da deo oko ušiju ošišate, tj. skratite, kako biste sve lepo očistili.

Krzno sadrži dvostruke slojeve otporne na vodu. Ovi psi se jako malo linjaju, a dlaka im zadržava alergene pri telu, a ne širi ih okolo, tako da se lagoto smatra savršenom rasom za one koji pate od alergija, pa ih iz tog razloga često nazivaju hipoalergenskom pasminom. Ipak, ako im ne održavate dlaku, postaće suva i bez sjaja.

Dlaka je gušća oko očiju i ušiju, pa zato ta mesta obazrivije pregledajte. Kako biste izbegli probleme, redovno ga četkajte i vodite kod grumera.

Ishrana

Ishranu lagota treba formulisati u odnosu na mnoge faktore, kao što je starost psa i nivo aktivnosti. Najbolje je da se obratite svom veterinaru ili profesionalnom nutricionisti za pse u vezi saveta o tome kako da ga hranite i koju veličinu porcije da mu dajete. Njegove prehrambene potrebe će se menjati od doba šteneta preko odraslog psa, pa sve do seniora. U odnosu na to, bitno je da se pridržavate datih uputstava za ishranu.

Društvenost – Slaganje sa decom i ljubimcima

Psi ove rase sposobni su da žive mirno i da se slažu sa decom i drugim kućnim ljubimcima, sve dok su socijalizovani, pogotovo od ranog doba. Naučite svoje dete da se nikada ne vuče psa za uši ili rep, da se ne približava ijednom psu dok jede ili spava, niti da mu pokušava oduzeti činiju sa hranom. Bez obzira koliko je pas prijateljski nastrojen, sa malom decom nikada ne treba ostajati nasamo, upravo zbog mnogih nepredviđenih situacija. Uvek nadgledajte psa i malo dete. Nijedan pas, ma kako bio prijateljski nastrojen, ne treba biti ostavljan sam sa malim detetom.

Generalno su dobri i veoma razigrani, sa velikom potrebom za aktivnošću, ali je važno da se uverite da se u igri ne uzbude previše i slučajno ne gurnu veoma malu decu.

Kada su u pitanju drugi kućni ljubimci, kod njih se ponekad budi lovački instikt, pa tako mogu početi da jure manje životinje. Međutim, dresura i socijalizacija smanjiće ove tendencije, tako da lagoto neće imati problema kada je u pitanju prilagođavanje domaćinstvima sa više kućnih ljubimaca.

Pošto smo mi zagovornici udomljavanja, ukoliko želite lagota, zavirite za svaki slučaj u neki azil, budući da ljudi bez razmišljanja i prethodne pripreme, može se reći olako, uzimaju psa, a kada mu se ne posvete dovoljno i dođe do nepoželjnog ponašanja, onda ga izbacuju na ulicu. Ukoliko ste i vi nakon ovog izlaganja ostali zadivljeni pasminom zvanom „lagoto romanjolo“, proverite u obližnjim skloništima i sigurno ćete naći barem jednog napuštenog koji čeka svoj zauvek dom.

Povezani postovi

One Response

Podeli dodatno značenje ili prijavi grešku u ovoj definiciji