Pasmina xoloitzcuintli (xolo) ili drugačije nazvana meksički bezdlaki pas (engl. Xoloitzcuintli) je možda potekla od pasa koji su prvi kročili na severnoamerički kontinent.
U njihovom rodnom Meksiku i Centralnoj Americi bili su popularni kao „psi lekari“ jer je toplota koju je proizvodilo njihovo telo pomagala ljudima u izlečenju od artritisa i drugih bolesti. Ovi psi imaju i dan danas dosta obožavalaca.
Ovaj članak sadrži sledeće sekcije:
Poreklo
Za razliku od nekih pasa koji su nastali mešavinom dve ili više rasa, pasmina xolo se smatra prirodno napravljenom rasom, najverovatnije nastalom kao rezultat spontane genetske mutacije. Rasa je vekovima bila obnavljana prirodnom selekcijom, a ne ljudskim faktorom.
Arheološki dokazi sugerišu da su njihovi preci bili psi koji su pratili migracijske narode preko teritorije Beringa – od Azije do Novog sveta. Smatra se da pripada civilizaciji pre Kolumba.
Ime xoloitzcuintli potiče od aztečkog božanstva Xolotl (boga vatre i pratioca mrtvih u podzemni svet) i reči „tzcuintli“, astečke reči za psa (Asteci su bili indijanski narod koji je u 15. i 16. veku vladao Južnim Meksikom).
Pričalo se da xolo psi imaju isceliteljske moći, naročito efektne u slučajevima astme, reumatizma i insomnije. U stvarnom životu, verovalo se da teraju zle duhove i upadače i da služe kao čuvari mrtvih duša u njihovom prelasku sa ovog na drugi svet. Nažalost, ono što je bilo loše po njih je da su ih ljudi žrtvovali zajedno sa mrtvima, a još gora je činjenica da je njihovo meso smatrano pravom poslasticom.
Uprkos tome, prolazili su kroz periode popularnosti počevši od 1887. godine, kada je prvog psa ove rase priznao američki kinološki klub – AKC (ime psa je naznačeno kao „meksički bezdlaki“). Prvi xolo registrovan u AKC-u zvao se Mee Too.
Posle tog prvog naleta interesovanja malo šta se moglo o njima čuti, osim kratkog događaja 1940. kada je xolo pod imenom Chinito Jr. uzeo titulu na šampionatu AKC-a. U to vreme veoma su retke bile odgajivačnice ove pasmine.
Čuveni meksički umetnici Dijego Rivera i Frida Kalo prikazali su ih u svojim umetničkim delima. Ali, ipak, ubrzo su „ispali iz mode“ pa ih je AKC odjavio kao rasu 1959.
Zamalo su izumrli, da nije bilo ljubitelja koji su ih „vratili u život“. Danas se xolo smatra nacionalnim blagom Meksika, a poznato je da ih za sada ima oko 30,000 na celom svetu. AKC ih je, ipak, vratio kao vrstu 2011. godine. Xolo trenutno „obitava“ na raskršću popularnosti i rariteta, a cena šteneta se kreće od 2000 – 2500 dolara.
Karakteristike
Samim tim što je toliko drugačiji od ostalih zbog odsustva dlake, pas xolo pripada retkoj i specifičnoj vrsti. Definitivno ako ga ugledate ne može ostati neprimećen. Postoje bezdlake jedinke (sa malo dlake na vrhu repa i glave) i jedinke sa dlakom.
Njegovo telo deluje kao izvajano, a glava i vilica su izdužene. Oči oblika badema variraju od žute do crne boje, a velike uši koje nosi uspravno, elegantne su i osetljive teksture. Ono što ga još krasi i ističe među „masom“ je dostojanstveno, graciozno držanje. Visina mužjaka je od 51 do 76 cm, a ženke su nešto niže. Težina se kreće kod mužjaka od 11 do 27 kg, ženke su malo lakše.
Naziv: Meksički bezdlaki pas (Xoloitzcuintli)
Zemlja porekla: Meksiko
Životni vek: 15 – 20 godina
Temperament: razigran, inteligentan, pozoran, miran, druželjubiv, zaštitnički nastrojen
Boja: Crna, tigrasta, boja poput srne, tamno braon, bronzana, bakarno-bela
Visina: mužjak 51 – 76 cm
Težina: mužjak 11 – 27 kg
Temperament
Ako vam ova rasa zapne za oko sigurno ćete biti i zaintrigirani njegovim neobičnim izgledom i spokojnim, nežnim karakterom. Na prvi pogled (a ponekad i drugi i treći) xolo nema atraktivan izgled. Naborano čelo, čudne oči, uši poput satelitskih sprava, vrh glave poput Mohikanca i rep kao kod pacova, da ne pominjemo odsustvo dlake, čine ovog psa apsolutno neprivlačne spoljašnosti.
Ipak, ako sve ove stvari zanemarite, videćete mršavog ali gracioznog, snažnog, mišićavog psa sa telom koje je duže od njegove visine. Lobanja u obliku klina postepeno se sužava sve do njuške. Izuzetno zanimljive ekspresije, u pogledu ćete videti pametnog i živahnog psa čije se čelo bora kada je na nešto fokusiran.
Xolo može biti mali, srednji ili veliki, a deo temperamenta su smirenost i umerena potreba za vežbanjem. Njegove potrebe će biti zadovoljene svakodnevnom šetnjom i energičnom igrom u ograđenom dvorištu. Ostatak vremena uživaće izležavajući se na suncu ili grejući se u vašem zagrljaju. Ovo je pas koji vas nakon šetnje neće „oboriti s’ nogu“ od umora.
Dobro osigurajte dvorište jer je i jako visoka ograda ništa za odraslog xolo-a, a čak se i štenac ove rase može izboriti sa velikom visinom.
Činjenica je da je ovo primitivna vrsta sa instiktom ka jurenju drugih životinja, kao što su mačke i da ima karakter pun samopouzdanja i zaštitnički nastrojenu prirodu. Drugim rečima, sjajan je pratilac ljudi, ali ima predatorsku, tvrdoglavu crtu i sklon je da prvi ugrize, ukoliko pomisli da mu je vlasnik u opasnosti.
Iako telesna temperatura nije niža nego kod ostalih pasa, upravo taj nedostatak krzna čini njegovu kožu tako toplom na dodir.
Možete pomisliti da zbog svoje gole kože spada u hipoalergensku rasu, ali to nije u potpunosti tačno. Možda će samo malo slabije uticati na osobe sa alergijama, ali iako nema dlaku koža i dalje prozvodi pljuvačku i urin, odakle se prenose alergeni. Ipak, pre nego što ga nabavite, dobro proverite alergo reakciju. Nemojte ga uzimati ukoliko niste sigurni jer se teško nađe dom za jednog xolo-a, obzirom na nesvakidašnji izgled. Ali, ukoliko vam se sviđa ideja da imate psa koji će biti pravi termostat sa svojom toplom kožom i lekovitim dodirom, on je pravi izbor.
Odrasli xolo je smiren pas koji je oprezan sa strancima, ali izuzetno pažljiv prema svojoj porodici. On obično bira jednog člana porodice kao svog omiljenog, ali to nimalo ne znači da će ostale lišiti svoje pažnje. Ne voli ostajati sam pa ga sa sobom povedite kad god možete. Kao što smo već pomenuli – odličan je čuvar i upozoravaće vas na sve što smatra pretnjom. Neće lajati bez povoda, pa ukoliko zalaje nemojte da vas mrzi da pogledate da li se nešto dešava oko vas.
Oprezan je prema strancima i nije tip koji lako sklapa poznanstva sa osobama van svoje porodice. Može postati agresivan ukoliko ga ne socijalizujete pravilno. Dresirajte ga doslednošću koristeći pozitivne metode i ubrzo će ovaj pametni i senzitivni pas tačno naučiti šta sme da radi, a šta ne. Jednom kada naučite biće dovoljan samo prekoren pogled kako bi ispravio neželjeno ponašanje. Ako nemate iskustva, možete biti lako izmanipulisani od strane xolo-a, pa se toga ne preporučuje vlasnicima bez prethodnog znanja.
Štenci umeju biti destruktivni ukoliko im je dosadno, zato ih još kao male animirajte igrom ili obukom. Kako odrastaju, postaju mirniji i zreliji. Temperament umnogome zavisi od mnogo faktora, uključujući genetiku i obuku. Pre svega, bitno je da se dobro raspitate o rasi i načinu socijalizacije i dresure iste. Odmalena učite i privikavajte ljubimca na razne ljude i situacije kako bi se u odraslom dobu naučio pravilnom ponašanju. Ovo u principu važi za sve pse.
Zdravlje
Rasa je generalno zdrava, ali kako biste bili sigurni u ovo nađite odgajivača kome verujete. Kada uzimate štene, ono treba biti vakcinisano i očišćeno od parazita, pre nego što ga dovedete kući. Testiranja na određena oboljenja su, takođe, dosta značajna. Zdravstvene potvrde se ne izdaju psima mlađim od 2 godine i to je zato što se neki zdravstveni problemi ne pojavljuju dok pas ne dođe do potpune zrelosti. Iz tih razloga, ne savetuje se parenje pasa pre navršene druge ili treće godine starosti.
Iako nije poznato da je rasa xoloitzcuintli sklona bilo kakvim genetskim oboljenjima, postoje neke stvari koje trebate znati o nezi. Prva od njih je, naravno, nedostatak dlake. Treba ga zaštititi od sunca i izuzetno hladnog vremena. Nanesite zaštitno sredstvo od sunca po celom telu, naročito ako je koža svetle boje i ne ostavljajte ga dugo napolju, osim ako nema skriveno mesto gde se može skloniti od sunčevih zraka.
Po snežnom ili ekstremno hladnom vremenu, biće vam jako zahvalan ako mu obučete džemper ili kaputić kako bi se zagrejao. Kada je u kući ne oblačite mu ništa, da se ne bi pregrejao i razvijao kožne probleme zbog prekrivenih pora. Dobra stvar je da se koža brzo oporavlja ako dođe do posekotina ili abrazije.
Još jedan interesantan aspekt kada je reč o ovoj pasmini da su nedostatak dlake i nicanje zuba genetski povezani. Mnogim odraslim bezdlakim jedinkama nedostaju prednji kutnjaci. Ovo im ne odmaže prilikom jela i ne smatra se manom rase. Jedinke sa dlakom imaju sve zube.
Nega
Bezdlaki xolo ima glatku, ali žilavu kožu koja se savršeno uklapa u njegovo telo. Ono malo dlake što ima krasi vrh glave, stopala i kraj repa.
Dlakavi xolo je u potpunosti prekriven kratkim, glatkim, blago fiksiranim krznom. U obe varijante, dlaka može biti bilo koje boje. Uglavnom je crna, sivo-crna, crvena, bronzana i dr. Neki imaju bele tačke i oznake.
Možda smatrate da bezdlaki psi ne zahtevaju nikakvu negu, ali nije baš tako. Istina je da su čisti poput mačaka i da je mala verovatnoća od dobijanja buva, ali pošto se znoje tako da znoj izbija kroz kožu i šape, vrlo je bitno da održavate čistoću tih delova (i pregledate od krpelja koji se lako mogu zakačiti za kožu).
Perite šape jednom nedeljno zbog lojnih žlezda. Kupajte ga na par nedelja adekvatnim šamponom. Obično nije neophodno nanošenje ulja ili losiona za kožu. Nakon što je pas bio napolju, uklonite bilo kakvo zaštitno sredstvo koje ste mu stavljali. Nokte secite kada vidite da su predugački ( da škripe po podu), a zube, zbog bakterije i infekcija, perite 2-3 puta nedeljno. Redovno ga pregledajte kako biste uočili potencijalne zdravstvene probleme i promene na koži, šapama, očima, ušima, nosu, usnoj duplji.
Društvenost – Slaganje sa decom i ljubimcima
Porodično orijentisani xolo dobar je sa decom, naročito ukoliko je uz njih rastao. Međutim, nije baš preterano tolerantan na dečija maltretiranja, tako da nadzirite svaki kontakt između njega i male dece, kako ne bi došlo do neprijatnih situacija da ga dete povuče za uši ili rep. Svaki mališan bi trebao biti naučen kako da se na pravilan način ophodi prema životinjama.
Kada su u pitanju drugi psi i mačke neće biti problema ako je odmalena naviknut na njihovo prisustvo. Međutim, pošto smo već pomenuli da je ova rasa malo manje naklona ka nepoznatim jedinkama, vrlo je verovatno da će se, ukoliko nije pod nadzorom i kontrolom, u njemu probuditi prirodni lovački nagon koji će podstaći lov na mačke i druge krznene čupavce, naročito ako ih vidi na otvorenom.
Reference:
- Fotografija: www.petful.com, izdana pod licencom: CC BY 2.0.
