Elegantna. Ponosita. Pametna. Pudle (engl. Poodle) su impresivni psi, što mnogi vlasnici ove pasmine mogu i potvrditi.
Iza ukrasnih mašnica, neodoljivih frizura i kraljevskog držanja, stoji jedan privrženi porodični pas koga krasi drevna istorija i mnogi talenti.
Ovaj članak sadrži sledeće sekcije:
- poreklo
- karakteristike
- temperament
- zdravlje
- nega
- ishrana
- društvenost (deca, nepoznati i ostali ljubimci)
Poreklo
Pudla spada u jednu od najstarijih rasa, prvobitno stvorenu isključivo za lov na vodenu divljač. Većina istoričara slaže se da pasmina potiče iz Nemačke, ali da se u Francuskoj razvila kao zasebna rasa.
Mnogi veruju da su one rezultat ukrštanja nekoliko evropskih vodenih pasa, uključujući španske, portugalske, francuske, nemačke, mađarske i ruske vodene pse. Drugi istoričari, pak, smatraju da je jedan od predaka i južnoafrička rasa „barbet“, koja je bila uvezena za iberijsko poluostrvo. Nakon toga, rasa je stigla u Gaul (teritorija današnje Francuske) i bile su korišćene njene lovačke sposobnosti.
Postojalo je uobičajno verovanje da su pudlice potekle od azijskih, ovčarskih pasa, a da su zatim putovale sa plemenima nemačkih Gota i Ostrogota, da bi eventualno postale nemački vodeni psi. Još jedna teorija je da vode poreklo od pasa dovedenih iz azijskih stepa nakon osvajanja od strane južnoafričkih Berberaca i da su nekako u 8. veku našle svoj put do Portugala uz pomoć Mavara (narod nastao mešanjem antičkih Mavara sa Kartaginjanima, Rimljanima, Vandalima i Arapima).
Bez obzira na sve ove teorije, pudla je veoma stara pasmina. Ilustracije pasa nalik pudlicama ukrašavaju umetničke predmete i grobnice iz prvog veka p.n.e. Crteži i statue prikazuju pse koji, u suštini, izgledaju kao moderne pudle.
Iako neki tvrde da su njene minijaturne „verzije“ nastale tek nakon postavljanja standarda rase, mnogi veruju da se to nije desilo sve do 1400-ih godina, kada su odgajivači započeli reprodukciju manjih verzija, prvo minijaturne, a onda i takozvane „toy“ pudle, kako bi zadovoljili ukus pariske buržoazije.
Za lov na patke, Francuzi su koristili veću sortu pudle, a srednje minijaturnu za lov na tartufe. Sa druge strane, glavno zaduženje „toy“ pudle bilo je da služi kao verni pratilac plemstvu i bogatoj, trgovačkoj klasi. U doba renesanse, mnogi vlasnici su imali običaj da ih nose u rukavu košulje, pa su otuda i dobile naziv „psi iz rukava“.
Romi i putujući izvođači otkrili su još jedan njen talenat – da bude cirkuski pas. Obučavali su je da izvodi trikove, oblačili u kostime i pravili od krzna neobične frizure, kako bi oduševili brojnu publiku.
Kinološki klub u Engleskoj je registrovao prvi primerak 1874. godine, a prvi britanski klub ljubitelja rase, stigao je na scenu dve godine kasnije. Ne zna se pouzdano kada su tačno stigle u SAD, ali je AKC (American Kennel Club) prvu jedinku registrovao 1886. „The Poodle club of America“ osnovan je 1896., ali je ubrzo raspušten. Ponovo je obnovljen 1931., od strane velikih obožavaoca pasmine.
Do II svetskog rata, one su bile prilično retke u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, sredinom 1950-ih, pudla je postala najpopularnija rasa u zemlji i tu poziciju je držala više od 20 godina.
Iako se čini da današnje pudle žive ležernim i luksuznim životom, nemojte praviti grešku: ovo psi su stvoreni kako bi obavljali stvarne poslove. Iako, kada vidite jednu pudlu savršeno sređenu na nekoj izložbi, ne deluje tako, prvenstveno je uzgajana kako bi skakala u vodu i hvatala vodenu divljač za lovce.
Zapravo, engleski naziv „pudla“ (poodle) izveden je od nemačke reči „pudel“ (ili „pudelin“), što znači „zapljusnuti u vodu“. U Francuskoj ih nazivaju „caniche“, ime proizašlo iz reči „chien canard“, tj „pas koji lovi patke“. Čak joj je i krzno, po kome je poznata, imalo svoju svrhu: obrijana područja na telu otkrivala su gustinu dlake, dok ju je duga dlaka oko zglobova i vitalnih organa štitila od hladne vode.
Karakteristike
Zbog svog impozantnog izgleda, lepe i specifične dlake, kao i stava dostojnog kraljice, pudlu ne zovu bez razloga „damom među psima“. Svojim hodom i držanjem, definitivno je opravdala ovaj epitet. Deli se na pet vrsta: kraljevska pudla, toy pudla, harlekin, velika i srednja pudla. Ima istaknutu lobanju i čvrstu, dugu njušku. Krase je prelepe kose oči, koje su uglavnom smeđe ili crne i snažne, pravilne noge. Prosečna visina mužjaka je u rasponu od 45 do 55 cm, dok su ženke nešto niže. Težina mužjaka se kreće od 18 do 25 kg, a ženke su, po pravilu, malo lakše.
Naziv: Pudla
Zemlja porekla: Francuska, Nemačka
Životni vek: 12-15 godina
Temperament: verna, odana, razigrana, inteligentna, laka za dresuru
Boja: crna, boja kajsije, crno-bela, bela, krem, „srebrna“, smeđa, crvena, siva
Visina: mužjak 45-55 cm
Težina: mužjak 18-25 kg
Temperament
Postoje tri veličine pudlice i sve pripadaju istoj rasi: od najmanjih do najvećih, a u njih spadaju toy, minijaturna i standardna. Veruje se da je standardni tip, najverovatnije, najstariji od ove tri sorte, a neki se i dalje drže tradicije da je ovo pas zadužen za skakanje u vodu.
Bez obzira na veličinu, one su čuvene po razigranoj, ali dostojanstvenoj ličnosti i pronicljivoj inteligenciji. Kada je u pitanju dresura, spadaju u „najbolje učenike“, a dobre su i u obukama poslušnosti, agilnosti i testovima predviđenim za lov.
Uprkos svom kraljevskom držanju, pudla nije snob. Ovo su psi koji su nežni prema ljudima i koji jako žele da ostanu bliski svojoj porodici – postaju usamljene kada ste dugo vremena odsutni i uvek su spremne za dobru igru sa vama.
Ako svoju pudlu razmazite i ne dresirate, zasigurno će se smatrati „alfa mužjakom“ porodice. Ovo je naročito uobičajno među manjim sortama – minijaturnim i toy pudlama, koje će najpre biti razmažene i nesocijalizovane. Naučite svog psa lepom ponašanju i zatim insistirajte na tome da to ponavlja, što mu svakako dokazuje da ste vi taj koji je vođa čopora.
Zbog svoje inteligencije i razigrane prirode, obuke poslušnosti su od suštinskog značaja da bi pudla ostala mentalno aktivna. Pudli koja stalno, iznova uči, neće biti dosadno i stoga neće pronalaziti destruktivne načine koji bi je okupirali.
Njena dlaka zahteva puno održavanja, kako bi ostala lepa i zdrava. Većina vlasnika ove rase svoje pse odvode kod profesionalnog grumera na svakih tri do šest nedelja. Ukoliko, pak, želite da uštedite novac na skupe tretmane, možete sami naučiti da to radite, ali potrebno je vreme i napor.
Često im suze oči i vlaže dlaku oko njih. Da biste smanjili mrlje na krznu svakodnevno nežno obrišite lice vlažnom maramicom za pse (bez alkohola) ili mekim peškirićem natopljenim toplom vodom.
Da biste dobili zdravog psa, nikada ne kupujte štene od nepouzdanog i neproverenog odgajivača. Potražite uglednog odgajivača koji svoje pse testira na određena genetska oboljenja i kod koga ćete biti sigurni da će vaš ljubimac imati dobar temperament.
Inteligentna, nežna, odana i nestašna su četiri reči koje vlasnici pudli koriste kako bi opisali njen karakter. Obožavaoci rase je zovu i „drugačija od ostalih“, zbog otmenog ponašanja koje je teško rečima opisati, ali se lako može uočiti kod pasa.
Uprkos svom kraljevskom izgledu, ona ima tu nestašnu i razigranu crtu, uvek je spremna za igru bilo kakve vrste. Takođe je veoma privržena ljudima i voli da ih učini srećnim. Sve ovo u kombinaciji sa legendarnom inteligencijom, čini je psom savršenim za dresuru.
Socijalizovana i dresirana pudla imaće mirnu narav, pogotovo ukoliko joj se uz pomoć neke aktivnosti posvetite, pa tako uspe da istroši svoju urođenu energiju.
Zaštitnik je svog doma i porodice, a ako se stranci približe vašoj kući, upozoriće vas lavežom. Iako je sa svojim ljudima opuštena, biće joj potrebno neko vreme da se sprijatelji sa nepoznatima.
Izuzetna osobina kod ove pasmine je njena inteligencija. Za njih se često kaže da imaju pamet poput ljudi, kao i neverovatnu oštroumnost koja iznova zadivljuje vlasnike. Naravno, život sa pametnim psima ima i svoju lošu stranu – brzo uče, kako dobro, tako i loše ponašanje i pamte sve.
Dobro se prilagođavaju životu i u maloj i u velikoj kući sve dok imaju dovoljno aktivnosti i dok su okruženi porodicom. Preferiraju život u zatvorenom sa ljudima koje vole, a život napolju nikako nije predviđen za njih.
Kao što smo već pomenuli, ova inteligentna rasa uči brzo, pa vlasnici trebaju biti pažljivi. Nenamerno se može desiti da vrlo lako nauči neželjeno ponašanje, isto kao što brzo uči neke dobre navike, tako da, ako ste novi u ovome, najbolje je obratiti se kvalifikovanom dreseru kako bi vaš ljubimac išao na obuke poslušnosti. To važi i za toy i minijaturne pudle. Mnogi vlasnici malim pasa često obuku smatraju nevažnom, pa na kraju završe sa loše socijalizovanim psom.
Ako pored sebe želite beskrajnu ljubav i odanost, kao i ljubimca sa stavom dostojnim kraljeva, pudla je svakako pravi izbor.
Zdravlje
Pudle su, generalno, zdrava pasmina ali i one, kao i ostali psi, sklone su pojedinim zdravstvenim problemima. Neće svaka dobiti sve ili neke od ovih oboljenja, ali dobro je da budete upoznati sa njima, ukoliko posedujete psa ove rase. Ako kupujete psa, pronađite pozdanog odgajivača koji će vam pokazati da su roditelji psa testirani na određena oboljenja. Kod ove pasmine tražite potvrde da pas nema displaziju kukova, laktova, hipotiroidizam, Von Vilbrandovo oboljenje, kao i potvrdu od oftalmologa da su oči u normalnom stanju.
Adisonova bolest, poznata i kao hipoadrenokorticizam, predstavlja izuzetno ozbiljno stanje prouzrokovano nedovoljnom proizvodnjom hormona nadbubrežne žlezde. Većina obolelih pasa povraća, ima slab apetit i letargični su. Pošto su ti simptomi nespecifični i mogu se javiti i kod drugih stanja, ova bolest se vrlo lako pogrešno dijagnostikuje i otkriva se tek u uznapredovalom stadijumu. Ozbiljniji znaci se javljaju kada su psi pod stresom ili kad se nivo kalijuma dovoljno poveća, pa ometa funkciju srca, što za posledicu ima teški šok i smrt. Ako se postavi sumnja na Adisonovo oboljenje, vaš veterinar mora sprovesti seriju testova kako bi postavio dijagnozu.
Gastrična dilatacija ili drugačije nazvano torzija, predstavlja oboljenje opasno po život, koje pogađa pse, naročito one sa razvijenim grudnim košem, pogotovo ako imaju jedan obilan obrok dnevno, ako jedu prebrzo, piju velike količine vode posle jela i imaju aktivnost posle obroka.
Neki smatraju da uzrok oboljenju mogu biti previsoko postavljene posudice ili određena vrsta hrane. Češće je kod starijih pasa, ali može se javiti u bilo kojoj dobi. Torzija se javlja kada se želudac napuni vazduhom, nakon čega dolazi do njegovog okretanja (torzija). Pas nije u stanju da povrati, niti da ispljune hranu jer je normalan dotok krvi u srce sprečen. Krvni pritisak pada i pas dospeva u stanje šoka. Posumnjajte na torziju ukoliko vaš pas ima naduven stomak, ako prekomerno balavi, kašlje, ima neuobičajan rad creva i ako pokušava nešto bezuspešno da izbaci. Takođe će biti uznemiren, depresivan, letargičan i slab, uz ubrzan rad srca.
Dakle, da biste sprečili da se ovo desi vašem psu, nemojte dopustiti da jede proždrljivo, posuda za hranu ne sme biti puno izdignuta, ne sme biti aktivan 1h pre i posle obroka, nemojte ga izlagati stresu, 1h pre i posle obroka nije preporučljivo da pije vodu itd. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, ne čekajte i odvedite svog ljubimca odmah veterinaru jer su nekada u pitanju minuta da morate reagovati. Bez hitne medicinske pomoći, pas može uginuti.
Kušingov sindrom se javlja kada telo proizvodi previše kortizola (hormon nadbubrežne žlezde). Može se javiti zbog neuravnoteženosti hipofize ili nadbubrežne žlezde, ili ako pas ima previše kortizola što pak ume biti posledica nekih drugih stanja. Uobičajni simptomi su preterano pijenje vode i uriniranje. Ako vaša pudla pokazuje jedno od ova dva simptoma, odvedite je veterinaru. Tretmani koji su uključeni u lečenje su operacija i medikamenti.
Epilepsija – uobičajni tip epilepsije kod svih vrsta pudli je idiopatska epilepsija. Smatra se naslednom i može izazvati blaže i teže napade. Napade ćete prepoznati neuobičajnim ponašanjem psa, brzim trčanjem kao da ih neko juri, posrtanjem, skrivanjem. Napade je zaista strašno i stresno gledati, ali dugoročne prognoze za idiopatsku epilepsiju su dobre i zato ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, odvetite svog psa hitno veterinaru, kako bi što pre počeo sa adekvatnom terapijom.
Važno je zapamtiti da napadi mogu biti prouzrokovani i mnogim drugim stanjima, kao što su metabolički poremećaji, zarazne bolesti koje utiču na mozak, tumori, izloženost otrovima, teške povrede glave i još mnogo toga.
Displazija kukova je nasledno oboljenje koje predstavlja nepravilan razvoj kukova, kada je koštani, brzorastući deo kuka „labav“, tj. kada nije dovoljno učvršćen mišićima, tetivama, ligamentima… Displazija kukova je nasledna, ali se može pogoršati dejstvom određenih faktora kao što su brz rast usled nepravilne ishrane, gojaznost, kao i neke povrede nastale usled skakanja ili pada.
Neki psi imaju simptome poput hramljenja ili bola u jednoj ili obe zadnje noge, dok drugi neće imati nikakve simptome. Kako pas stari, može se razviti artritis. U konsultaciji sa veterinarom, znaćete koji je najbolji vid lečenja vašeg ljubimca – to mogu biti lekovi, pa čak i hirurška intervencija. Pse sa displazijom ne treba dalje ugajati.
Hipotiroidizam je jako često pogrešno dijagnostikovano jer testovi za procenu stanja nisu specifični i mogu biti netačni. Ovo stanje predstavlja abnormalno nizak nivo hormona koje proizvodi tiroidna žlezda.
Blagi znak bolesti može biti neplodnost. Očigledniji znaci uključuju gojaznost, mentalnu nezainteresovanost, letargiju, oborenost očnih kapaka, nizak nivo energije, nemogućnost regulisanja toplote. Smatra se da je ovo oboljenje odgovorno za stanja kao što su epilepsija, alopecija (gubitak kose), gojaznost, letargija, hiperpigmentacija, piodermija i druga kožna oboljenja.
Dlaka psa postaje hrapava, lomljiva i počinje da opada, dok koža postaje tamna i hrapava. Hipotiroidizam se može lečiti svakodnevnim davanjem lekova, tokom celog života. Psi koji svakodnevno dobijaju odgovarajući tretman, mogu voditi normalan i dug život.
Leg perthes oboljenje je još jedna bolest koja uključuje problem sa zglobovima. Mnogi minjaturne rase su sklone ovom stanju. Ako vaša pudla pati od ovoga, dotok krvi u glavu butne kosti (velika kost zadnjih nogu) je smanjen, pa zbog toga ta glava butne kosti koja je povezana sa karlicom počinje da se raspada. Prvi simptomi su uglavnom hromost i atrofija nožnih mišića, nastali kod štenaca starosti od 4 do 6 meseci. Može se korigovati operacijom tako što se otklanja oboleli deo butne kosti, tako da ona više ne bude povezana sa karlicom. Uz pomoć odsečenog tkiva stvara se „lažni zglob“ i pas obično više ne oseća bol.
Luksacija patele predstavlja oboljenje uobičajno kod malih pasa. Ovo oboljenje izaziva hromost, tj. šepanje kako kod malih, tako i kod velikih rasa. Do nje dolazi kada patela „isklizne“ iz svog ležišta prema unutrašnjoj strani kolena.
Luksacija može biti medijalna i lateralna. Medijalna se najčešće javlja kod malih pasa, a lateralna kod velikih, iako u svemu, naravno, ima izuzetaka. Medijalna luksacija patele smatra se genetskim, tj. urođenim oboljenjem, pa tako pse sa ovom bolešću ne treba dalje uzgajati. Iako se javlja od rođenja, simptomi se manifestuju znatno kasnije.
Ona može dovesti čak i do artritisa (degenerativna bolest zgloba). Postoje 4 faze luksacije patele. U prvoj fazi javlja se hramljenje, dok se u četvrtoj fazi preporučuje hirurški zahvat, kako ne bi došlo do štećenja zgloba.
Progresivna atrofija mrežnjače predstavlja degenerativni poremećaj očiju koji, na kraju, uzrokuje slepilo usled gubitka fotoreceptora na zadnjem delu oka. Ovo oboljenje je otkriveno mnogo pre nego što su psi počeli pokazivati bilo kakve znake slepila.
Ipak, uz korišćenje njihovih drugih receptora, ovakvi psi mogu živeti apsolutno srećnim životom, samo joj vi pomozite i trudite se da ne menjate raspored nameštaja često, kako bi se navikla na postojeću okolinu. Svaki odgovoran odgajivač će imati potvrdu od oftalmologa, a ukoliko se kod jedinke pojavi ovo oboljenje, takvi psi se neće dalje uzgajati.
Hipoplazija optičkog živca je urođena očna mana koja izaziva slepilo i abnormalnu reakciju zenice na obolelo oko.
Sebaceous adenitis (SA) ozbiljan je problem kod ove pasmine, posebno kod sorte standardnih pudli. Procenjuje se da su 50% standardnih pudli nosioci bolesti ili da su pogođeni istom. Za ovo genetsko oboljenje teško je postaviti dijagnozu i često se meša sa hipotiroidizmom, alergijama i drugim stanjima. Kada pas ima SA, lojne žlezde kože postaju upaljene iz nepoznatih razloga, da bi zatim bivale uništene. One proizvode sebum, masnu sekreciju koja pomaže u sprečavanju sušenja kože. Obično se prvi put primećuje kod pasa starosti od jedne do pet godina. Oboleli psi obično imaju suvu, hrapavu kožu, sa nedostatkom dlake na vrhu glave, vrata i leđa. Takođe, mogu imati i zadebljalu kožu, kao i neprijatan miris, uz pratnju drugih sekundarnih infekcija. Metode lečenja variraju, a veterinar će postaviti dijagnozu uzimanjem biopsije kože.
Von Vilbrandovo oboljenje je nasledni poremećaj koji može izazvati blago do umereno-teško krvarenje, kao i produženo vreme krvarenja. Dakle, glavni simptom je prekomerno krvarenje nakon povrede ili operacije. Ostali simptomi su krvarenje iz nosa, krvarenje desni ili krvarenje u stomaku i crevima. Ne postoji lek, a trenutno jedini tretman je transfuzija krvi od zdravih pasa. U toku su istraživanja za nove tretmane, uključujući lekove. Većina pasa sa Von Vilbrandovom bolešću može živeti normalnim životom. Pogođene pse ne treba dalje uzgajati, a veterinar će, na osnovu testa, postaviti dijagnozu.
Nega
Pudlice se ne linjaju i dobar su izbor za ljude koji pate od alergija. Mnogi alergični ljudi mogu bez bojazni od reakcije imati pudlicu.
Postoji mnogo boja njenog krzna, uključujući plavu, crnu, belu, sivu, „srebrnu“, braon, boju kafe, boju kajsije i bež boju. Dlaka je kovrdžava, čvrsta i bujna, a zbog jedinstvene teksture može se ošišati, odseći, grumirati, obrijati i napraviti raznoliki oblici frizure. Međutim, ako vaš pas ide na takmičenja, ne možete baš preterivati sa ektremnim frizurama. Američki kinološki klub priznaje četiri određena stila za pudle na izložbama.
Grumirati pudlu nije za one koji nemaju strpljenja. Spadaju u pse visokog „održavanja“. Zahtevaju redovno posećivanje grumera, na svakih tri do šest nedelja, a ponekad i češće, kako bi dlaka ostala u dobrom stanju. Ako razmišljate o ovoj pasmini, dobro se informišite o ceni njene nege.
Čak iako je vi ošišate, to ne znači da je posao sređivanja gotov. I kada je dlaka kratka, moraćete da je četkate, kupate i šišate svakih tri do šest nedelja, pa i češće, da bi krzno bilo kratko, glatko i nezamršeno.
Većina vlasnika plaća profesionalnog grumera, ali ako ste posvećeni i imate vremena, možete sami naučiti da je negujete. Trebaće vam dobar set električnih makaza i sečiva, kvaliteta par običnih makaza, četka, posebna grickalica za nokte i dobre knjige ili video snimci, koji će vas podučiti svemu.
Čak i ako neke složene stvari prepustite u ruke stručnjaka, ipak ćete morati svakodnevno da je češljate. Pošto se ne linja kao ostale rase, mrtva dlaka (koja bi inače opala) ostaje na telu i ako nije redovno četkana, izgubiće glatkoću i sjaj.
Proveravajte joj uši svake sedmice zbog nečistoće, crvenila ili lošeg zadaha, što ukazuje na infekciju, a zatim ih jednom u sedam dana obrišite pamučnom vatom natopljenom nežnim, PH uravnoteženim sredstvom za čišćenje ušiju, kako biste sprečili potencijalne probleme. Rase sa spuštenim ušima sklonije su infekcijama jer ušni kanal ostaje sakriven i navlažen. Takođe, kod pudli, dlaka raste i u ušnom kanalu i ponekad je treba iseći. Pitajte grumera ili veterinara da li je to vašem psu potrebno.
Zube joj perite dva ili tri puta nedeljno, kako biste uklonili kamenac i sprečili nastanak bakterija. Svakodnevno pranje je još bolje jer tako sprečavate bolesti desni i loš zadah.
Nokte secite po potrebi, najbolje jednom ili dvaput mesečno. Ako čujete njene nokte dok korača po podu, to znači da su predugački. Kratki nokti održavaju šape u dobrom stanju i sprečavaju bol i povrede kod vašeg ljubimca. Ali, budite oprezni – psi na noktima imaju krvne sudove, pa ukoliko ih suviše skratite može doći do krvarenja. Ako niste sigurni kako da to uradite, najbolje je da ljubimca odvedete veterinaru, kako ga pri sečenju noktiju ne biste nenamerno povredili.
Dva bitna faktora kod pasa su proveravanja šape (gde su osetljivi) i usta. Nemojte zaboraviti da vi mnogo toga možete učiniti, kako biste sprečili određena stanja.
Dok je četkate, obratite pažnju da li ima neke rane, osip ili znake nekih infekcija kao što su crvenilo, osetljivost ili upala kože, ušiju, nosa, usne duplje, očiju i šapa.
Oči trebaju biti čiste, bez crvenila. Ove provere će vam, svakako pomoći, da neke zdravstvene probleme blagovremeno uočite i tako pomognete svom ljubimcu.
Na sve ove radnje, navikavajte je od malena, uz pohvale i nagrade, kako bi, kad odraste, na sve to posmatrala kao na jedno pozitivno iskustvo.
Ishrana
Bitno je da znate i da se dobro informišite o hrani koju uzimate jer je za svaku od njih najbitnije da pas dobija dovoljno izbalansiran unos proteina, minerala, vitamina i masti.
Koliko odrasli pas jede, zavisi od njegove starosti, metabolizma, veličine i nivoa aktivnosti. Kao i ljudi, tako su i psi individue za sebe. Logično je da će pas koji je aktivniji dobijati drugačiju vrstu hrane od psa koji se ceo dan izležava.
Uglavnom, kada kupujete granule, ukoliko ne uzimate džak na kome, po kilaži, piše preporučena dnevna doza, pitajte prodavca u Pet shopu, da vam kaže koju količinu biste trebali da joj dajete, naspram njene težine, ali i starosti.
Čuvajte i održavajte joj dobru kilažu merenjem hrane i nikako joj ne ostavljajte punu posudu tokom celog dana. Ako psu možete videti rebra, on je neuhranjen, a ukoliko se rebra ne vide, ali ih osetite dodirom bez pritiska, pas ima normalnu težinu. Ukoliko su oko rebra slojevi sala, vaš pas mora ići na dijetu. Za više informaciju o ishrani, najbolje je da se raspitate kod veterinara i na taj način budete sigurni koja je hrana najbolja. Bolje je da joj obrok podelite na dva manja, nego da joj odjednom date veliku količinu hrane.
Kao i svaki pas i pudlica će se ugojiti ukoliko se prekomerno hrani, a to može prozrokovati probleme sa zglobovima i druga zdravstvena stanja. Ograničite joj poslastice, održavajte joj nivo aktivnosti i uobročite je. Nikako ne ostavljajte hranu ceo dan na raspolaganju. Iako mnogi vlasnici minijaturnih i toy pudli ne mogu odoleti njihovom molećivom pogledu i daju im svoje ostatke hrane sa stola, nemojte popuštati. Na kraju će i one same shvatiti da je najbolja hrana upravo – hrana za pse.
Društvenost – Slaganje sa decom i ljubimcima
Pudlica je divan pratilac dece, iako je mališani u igri često mogu povrediti, naročito toy pudlu – najmanju i najosetljiviju vrstu ove pasmine.
Naučite svoje dete da se nikada ne vuče psa za uši ili rep, da se ne približava ijednom psu dok jede ili spava, niti da mu pokušava oduzeti činiju sa hranom. Bez obzira koliko je pas prijateljski nastrojen, sa malom decom nikada ne treba ostajati nasamo, upravo zbog mnogih nepredviđenih situacija. Uvek nadgledajte psa i malo dete. Nijedan pas, ma kako bio prijateljski nastrojen, ne treba biti ostavljan sam sa malim detetom.
Pudlice koje odrastaju sa psima i ostalim ljubimcima, ili često imaju zajedničku interakciju na izložbama, susretima, u psećim parkovima, jako će se dobro slagati. Međutim, ako je naviknuta da bude jedini kućni ljubimac u domaćinstvu, možda će joj trebati određeno vreme i specijalna obuka da bi prihvatila pridošlicu.
Pošto smo mi zagovornici udomljavanja, želeli bismo da vam predočimo činjenicu da je u zadnje vreme sve više napuštenih pudli, budući da ljudi bez razmišljanja i prethodne pripreme, može se reći olako, uzimaju jedinke ove rase, a kada im se ne posvete dovoljno i dođe do nepoželjnog ponašanja, onda je izbacuju na ulicu. Ukoliko ste i vi nakon ovog izlaganja ostali zadivljeni pasminom zvanom „pudla“, njenim prelepim očima, vernošću i kraljevskim držanjem, zavirite u obližnje azile i sigurno ćete naći barem jednu napuštenu koja čeka svoj zauvek dom.