Šetlandski ovčar

Šetlandski ovčari (engl. shetland sheepdog) pomagali su kao stražari farmerima na šetlandskim ostrvima na obali Škotske, čuvajući baštu farmera od gladnih ptica i ovaca, a „radili“ su i kao pastirski psi. Danas, oni su odlični porodični saputnici i mega zvezde brojnih psećih sportova.

Ovaj članak sadrži sledeće sekcije:

Poreklo

Šetlandski ovčar (od milja nazvan šelti) vuče korene sa nepristupačnih šetlandskih ostrva koji se prostiru između Škotske i Norveške, oko 50 milja severno od Škotske i malo južnije od arktičkog okruga. Ova ostrva su, takođe, postojbina i drugih manjih rasa kao što su šetlandski poniji i šetlandske ovce.

Dugi niz godina, šeltija su zvali nazivom „Tonnie“, koji potiče od norveške reči za farmu. Farmeri su ugajali pse ukrštajući border kolija sa manjim psima, kako bi imali čuvare i zaštitnike svojih stada ovaca. Postoje špekulacije da je jedan od zadataka šetlandskih ovčara bio da čuvaju manje ovce od ptica. U stvari, ako malo bolje primetimo izgleda da i mnogi današnji šeltiji imaju strast ka jurenju ptica, a neki će pokušavati da uhvate i avione koji lete iznad njih.

Početkom 1800-te, šelti je doveden u Englesku i Škotsku, gde je opisan kao minijaturni koli (škotski ovčar). Na šetlandskim ostrvima, farmeri su počeli uzgajati male šeltije koji su bili manji i pufnastiji i prodavali ih posetiocima ostrva. Kružile su glasine da su dve pasmine (kavalirski španijel kralja Čarlsa i pomeranac) koje su turisti ostavili na ostrvu, ukrštane sa domorodačkim ovčarima.

Do kraja 19. veka, bilo je toliko ukrštanja da su ostrvljani shvatili da je njihov originalni tip psa potpuno nestao. Bilo je i puno neslaganja oko toga kako je izgledala prvobitna verzija i kako je ponovo stvoriti takvu. Neki odgajivači su verovali da je za povratak originalnog tipa bilo neophodno ukrštanje sa kolijem, a neki da bi se trebalo odgajati samo postojeći šeltiji koji su najbliži tom originalnom tipu, a ostali su pak nastavili neselektivno mešanje sa drugim rasama u cilju stvaranja manjih, dopadljivih pasa.

Početkom 20. veka pa sve do I svetskog rata, sva tri tipa šetlandskih ovčara prikazani su na izložbi pasa. 1909. godine, rasu je priznao Engleski kinološki klub. Ukupno njih 28 registrovani su pod nazivom „šetlandski rough koliji“.  Prvi šelti registrovan 1911. od strane Američkog kinološkog kluba zvao se Lord Scott.

Međutim, odgajivači kolija u Engleskoj bili su nezadovoljni imenom rase, protestvovavši u kinološkom klubu. Ovo je dovelo do promene naziva u „šetlandski pastirski pas“ (šetlandski ovčar).

Šetlandski ovčar je mnogo godina izazivao kontroverzu u Engleskoj i Sjedinjenim Američkim Državama, uz pretpostavke o ukrštanju i dugotrajnim neslaganjima o tome kako bi pasmina trebalo da izgleda. Konačno, 1930., škotski i engleski kinološki klubovi su se sastali i složili da bi rasa trebala ličiti na kopiju rough kolija u minijaturnoj varijanti.

Američki odgajivači su do 1950-te uvezli šeltije iz Engleske, a američka i britanska verzija psa razlikovala se u velikoj meri. Danas, gotovo svi primerci rase u SAD-u potiču od pasa uvezenih iz Engleske u periodu između I i II svetskog rata.

Kako je pasmina postajala poznatija, broj jedinki u Sjedinjenim državama se povećavao. Tokom sedamdesetih godina, popularnost je dosegla vrhunac. Danas se po popularnosti nalazi na 20. mestu među 155 rasa i sorti registrovanih od strane AKC-a (American Kennel Club – Američki Kinološki klub). A pored svega ovoga prilično je velika ironija da su šetlandski ovčari retki u svojoj domovini i da su ih tamo zamenili čuveni border koliji.

Karakteristike

Šetlandski ovčar u neku ruku predstavlja minijaturnu verziju škotskog ovčara – kolija. Osim karakterom, zasigurno će vas očarati i svojim prelepim izgledom. Telo mu je prekriveno dugom, ravnom i grubljom dlakom. Ima male uši, tamno-smeđe oči i izduženu njušku. Veoma je skladne građe, a ono što će možda prvo upasti u oči kada ga ugledate je njegov bujni rep i okovratnik. Visina mužjaka i ženke je od 33 do 41 cm, a težina od oko 6 do 12 kg.

Naziv: Šetlandski ovčar

Zemlja porekla: Škotska

Životni vek: 12 – 13 godina

Temperament: lojalan, razdragan, pozoran, nežan, inteligentan, lak za obuku…

Boja: trobojna, merle, blue merle, sable & white, crno-bela…

Visina: 33 – 41 cm

Težina: od oko 6 – 12 kg

Temperament

Mali, razigrani šetlandski ovčar nekada je bio najbolji prijatelj škotskog farmera. Imao je ulogu alarma kada bi se neko približio imanju, lajao je na ptice i druge životinje kako bi ih udaljio iz bašte, a kasnije, nakon ukrštanja sa škotskim pastirskim psima, okupljao je i održavao stado na broju. Dok na prvi pogled izgleda kao manja verzija rough kolija, istina je da su u pitanju dve potpuno različite rase.

Šeltiji su nežni saputnici svih članova porodice, naročito dece, ali mogu biti rezervisani, pa čak i stidljivi prema strancima. Zbog zaštitničke prirode veoma brzo će zalajati ukoliko osete da je neko na njihovoj teritoriji, pa je obuka veoma važna kako ova osobina ne bi postala smetnja. S’  druge strane, upravo to ih čini odličnim čuvarima, samo ih treba naučiti razliku kada je neophodno da laju, a kada ne, dakle, na vašu komandu moraju prestati.

Pitajte bilo kog vlasnika i verovatno će vam reći koliko je ovo pametan pas. Prema rečima dr. Stenlija Korena, eksperta za životinje, izuzetno je inteligentna rasa. Na osnovu njegovih istraživanja, kada je sproveo testove na 132 različite pasmine, šelti se našao na šestom mestu po inteligenciji tako što je razumeo komandu u proseku izrečenu manje od pet puta i u 95% slučajeva je izvršio posle prvog izricanja.

Zbog te inteligencije i spremnosti da ugodi, kao i atletskih sposobnosti, on vešto briljira u raznim performansima, a obično dominira na polju agilnosti. Takođe je izuzetno dobar i u takmičenjima poslušnosti, hvatanju diska, praćenju i čuvanju stada.

Spada u rasu koja voli biti nečim uposlena. Bez puno fizičke i mentalne stimulacije, šetlandskim ovčarima ubrzo postaje dosadno i u tim slučajevima smisliće sami neku zabavu, koja može, ali i ne mora da se svidi njihovim vlasnicima. Puni su energije i vole trčati.

Takođe mogu biti tvrdoglavi. Učinite dresuru zabavnom i dajte im vremena da se „saberu“ kako bi izvršili ono što želite od njih. Ukoliko ponavljate uspešno izvršenu komandu više puta, postaće im dosadno. Kao i za ostale rase, tako je i za ovu bitna rana i ispravna socijalizacija.

Pošto su osetljivi, mogu jako patiti ako im se pri obuci obraćate na grub način. Umesto da vičete, dajte im vebalni ukor kada nešto ne rade kako treba. Najbolje reaguju na pozitivne metode kao što su pohvale, nagrade i poslastice.

Kao pastirski psi zadržali su veoma jak instikt i zbog toga će entuzijastično poterati i pokušati da okupe „stado“ veverica, zečeva, ali i decu za kojom će, u želji da ih sačuvaju, trčati, lajati i gurkati ih kao da sakupljaju svoje ovce. Vlasnici trebaju iskoreniti ovu naviku, naročito sa decom, budući da se zbog nje može desiti da ugrizu. Nikada im to nemojte dopuštati, osim ako zaista nemate stado poput pataka ili ovaca koje želite da sačuvate.

U zatvorenom prostoru su prilično neaktivni. Zbog svoje veličine mogu živeti u stanu ukoliko im obezbedite svakodnevne šetnje i ukoliko nisu naviknuti na učestalo lajanje. U suprotnom, trebaće im ograđeno dvorište gde će se bezbedno igrati i gde će biti sprečeni od potrebe za sakupljanjem „stada“ u koje mogu spadati životinje, ljudi ili automobili.

Dobri su i za one koji rade, sve dok dobijaju dovoljnu količinu pažnje kada su sa njima. Zadovoljni su i srećni kada su u okruženju u kojem imaju društvo, vreme za igru, aktivnost i nežnost. Intezivno su osetljivi i lojalni. Pratiće vas iz prostorije u prostoriju, uživaće da provodite zajedničko vreme što je više moguće, a pruženu ljubav vratiće desetostruko.

Godinama se ubrajaju u popularne porodične pse. Budući da postoji velika potražnja za štencima ove rase, to je dovelo do pojave mnogih loših odgajivača koji svoje pse drže u nehumanima uslovima. Ako mi kao savesni ljubitelji životinja kupujemo pse od takvih, možda nismo ni svesni da time podržavamo zlostavljanje i „štancovanje“. Stoga, ako želite štene šetlandskog ovčara potražite registrovanu, uglednu i ozbiljnu odgajivačnicu.

U šetlandskim ovčarima se nalazi čitav spektar ličnosti, od razigrane i bučne do smirene, staložene, pa čak i stidljive naravi. Za njih je sasvim normalno da su rezervisani prema strancima, a izbegavaju i preplašene i nervozne pse.

Ako izaberete štene šeltija, dobro je da ono ne prilazi odmah svakom nepoznatom, ali trebalo bi biti radoznalo i spremno da sklopi prijateljstvo sa nekim ko je u njegovoj blizini.

Iako su nekada bili odgajani da izdrže surove vremenske uslove, oni vole biti sa porodicom i trebaju živeti u kući kao deo nje.

Zdravlje

Bolesti koje ih najčešće pogađaju su hipotiroidizam, anomalija očiju kod kolija, Von Vilbrandovo oboljenje, displazija kukova i dermatomiozitis.

Nega

Šetlandski ovčari ima dvoslojno krzno. Podlaka je kratka i gusta. Krzno na glavi, ušima i nogama je glatko, a „griva“ oko vrata i na prednjem delu je raskošna. Noge i rep su takođe krzneni.

Linjaju se jako puno, a ljudi nisu ni svesni koliko im dlake opadne u tom periodu, pa mnogi uzimaju ove pse da bi ih, nakon što shvate koliki je linjanje problem, ostavljali na ulici ili u azilima. Stoga, pre nego što uzmete ljubimca ove rase – dobro razmislite i naravno, ukoliko se odlučite za, nabavite veoma jak usisivač.

Pasmina ima tri osnovne boje, uz dodatak različitih oznaka u vidu bele ili žućkaste. Varijante su sable (raspon od zlatne do mahagoni), crna, blue merle (plavo-svikasta sa crnom). Šeltiji koji imaju više od 50% bele boje ili tigrasto krzno, ne mogu se prikazivati na izložbama, ali ih to ne sprečava da i dalje budu najdivniji prijatelji ljudi.

Njihovo prekrasno krzno zahteva četkanje minimum jednom nedeljno. Budite temeljni, lepo i pažljivo ih očetkajte, ali nikada na suvu dlaku, pa tada možete krzno poprskati posebno namenjenim sprejem kako dlaku ne biste iskidali. Posebnu pažnju obratite na svilenkasti deo iza ušiju koji se često mrsi.

Tokom sezone linjanja, vašem šeltiju će biti potrebna dodatna nega. Mužjaci i sterilisane ženke se uglavnom linjaju jednom godišnje, dok nesterilisanim ženkama dlaka opada pojačano dva puta godišnje, par meseci nakon teranja.

Grublje spoljno krzno i mekana podlaka odbacuju prljavštinu i vodu, pa im je kupanje neophodno samo onda kada se baš puno isprljaju.

Svom ljubimcu po potrebi skraćujte nokte, održavajte higijenu zuba i usne duplje, proveravajte kožu, nos, oči, uši i šape.

Društvenost – Slaganje sa decom i ljubimcima

Odlični su porodični saputnici, naročito ako su odrasli sa decom koja znaju kako da se ophode prema psima. Ipak, odnos između male dece i pasa uvek treba biti nadgledan od strane nekog starijeg.

Kada su u pitanju ostali psi, preferiraju svoju rasu, čak i ako ne žive sa njima. Čak i nakon prvog upoznavanja sa pripadnicima svoje pasmine, odmah ih prihvataju kao deo čopora i prijateljski su nastrojeni jedni prema drugima. Ipak, prema novim psima drugih rasa umeju biti nedruželjubivi. Sa mačkama će se dobro slagati od onog trenutka kada ih te iste mačke postave na svoje mesto (uglavnom udarcem šape).

Povezani postovi

Podeli dodatno značenje ili prijavi grešku u ovoj definiciji