Šiba Inu rasa (engl. Shiba Inu) prvobitno je bila odgajana za ptice i sitne životinje, a povremeno su je koristili i za lov na divlje svinje.
Jedna je od šest rasa iz Japana: Akita (velika), Hokkaido, Kai, Šikoku (srednja) i Šiba (mala). Poznata je po svojoj živahnoj ličnosti, malim uspravnim ušima i spretnosti poput mačke. Danas, u Japanu i SAD-u, služi prvenstveno kao verni, porodični pratilac.
Ovaj članak sadrži sledeće sekcije:
- poreklo
- karakteristike
- temperament
- zdravlje
- nega
- ishrana
- društvenost (deca, nepoznati i ostali ljubimci)
Poreklo
Šiba Inu je nastala u Japanu, zajedno sa rasama Akita, Šikoku, Hokaido, Kai i Kišu i sve su, po veličini, veće od nje. Prvenstveno se koristila kao lovački pas, za ptice i malu divljač. Postoji nekoliko teorija kako je dobila ime. Jedno objašnjenje je da reč „šiba“ znači – granje, grmlje jer su ovi psi lovili po šumi u gustom žbunju. Druga teorija je da je vatreno-crvena boje njene dlake ista kao i jesenja boja lišća, a treća da se arhaično značenje reči „šiba“ odnosi na njenu malu konstituciju.
Drugi svetski rat značio je propast za rasu, a mnogi psi koji nisu poginuli u bombaškim napadima podlegli su usled bolesti tokom posleratnih godina. Nakon rata, pasmina je dovedena iz zabačenih sela, a uspostavljeni su i programi za uzgoj. Preostalo stanovništvo učestvovalo je u njenom uzgajanju i stvorilo rasu onakvu kakva nam je danas poznata.
Japanski kinološki klub osnovan je 1948. godine, a standard Šibe Inu je osmislio Nihon Ken Hozonka i taj standard su usvojili i „Japanski kinološki klub“, kao i federacija Cynologique Internationale.
Jedna američka porodica uvezla je prvu Šiba Inu u SAD 1954. godine, ali sve do 1970-ih vrlo malo dokumenata postoji o samoj rasi, a prvo američko leglo došlo je na svet 1979.
Karakteristike
Definitivno ćete u masi primetiti posebnu i jedinstvenu Šiba Inu. Ima uvrnut rep, šiljatu njušku, male uši i sitne oči. Ljudi često kažu da ih podseća ili na lisicu ili na neku plišanu igračku.
Karakteristične su po belim šarama, takozvanim „urejiro“ oznakama na njušci, stomaku, grudima, vratu, obrazima, donjoj strani repa i u unutrašnjosti nogu. Normalnom visinom mužjaka smatra se raspon od 35 do 43 cm, a ženki od 33 do 41 cm. Težina mužjaka varira od 8 do 11 kg, dok su ženke, po pravilu, nešto lakše 7-9 kg.
Naziv: Šiba Inu
Zemlja porekla: Japan
Životni vek: 12-15 godina
Temperament: šarmantna, odana, hrabra, pouzdana, inteligentna
Boja: crvena, boja susama, crna, bela, tigrasta
Visina: mužjak 35-43 cm, ženka 33-41 cm
Težina: mužjak 8-11 kg, ženka 6,8-9 kg
Temperament
Sa svojim šiljatim ušima, sitnim očima i uvrnutim repom ova rasa koja potiče iz „zemlje izlaska sunca“, izgleda kao lisica ili plišana igračka. Ona je Šiba Inu – najmanja i verovatno najstarija od svih šest rasa poreklom iz Japana. Poznata je po smelom, odvažnom karakteru. Japanci imaju tri reči za opis mentalnih osobina ove rase: kaani-i (živahna smelost), ryosei (dobar temperament) i soboku (pozornost). U kombinaciji, ove tri osobine čine interesantni, inteligentni i snažni karakter ove pasmine.
Šiba Inu je mala i atletski građena. Ona je kao nindža ratnik – kreće se brzo, munjevito i bez napora. Zainteresovana je i oprezna. I moćna – bar tako sebe doživljava, kažu njeni poznavaoci i ljubitelji. Ona prilazi životu sa mirnim dostojanstvom koje je samo njoj svojstveno, pa je zbog toga često opisuju i kao tvrdoglavu.
Zbog svoje nezavisnosti nije baš laka za obuku. Socijalizacija je proces u kome štenad ili odrasli psi uče kako da budu prijateljski nastrojeni i da sarađuju sa drugim psima i ljudima, a sa dresurom biste trebali da poćnete što ranije da bi se Šiba Inu naučila željenom ponašanju. Kako pri učenju ne biste bili isfrustrirani, važno je da doprete do srži njene slobodoumne prirode.
Veoma je inteligentna, ali nije nužno da će raditi ono što želite. Najbolje je da je navedete da misli kako je poslušnost upravo njena ideja. Za najbolje rezultate, najispravnije je raditi sa profesionalnim trenerom koji razume nezavisnot rase. Nemojte odmah biti razočarani ako je Šiba težak i neposlušan učenik – to je, prosto, njena priroda. Gledajte na ovo kao na izazov.
Jednom kada dobije ideju gde treba ići – ići će u to područje kad god joj se ukaže šansa. Obuka uz pomoć kaveza je odlična kućna obuka, korisna za svakog psa i to je najbolji način da se osigurate da neće dospeti u neku nezgodnu situaciju. Kavez je, takođe, mesto gde se može povući i odremati. Ipak, za ovaj vid dresure, obratite se profesionalcu kako bi vam objasnio na koji način da je sprovodite. Ako je na taj način obučite odmalena, pomoći ćete joj da nema strah od toga na primer pri putovanju ili u stacionaru kod veterinara.
Ipak, morate znati jednu bitnu stvar – nikada je u kavezu nemojte držati po ceo dan, ovo nije zatvor za pse i ne bi trebalo tamo biti duže od par sati ili kad spava noću. Nijedan pas ne zaslužuje da sate svog života provodi zaključan u „kutiji“ ili odgajivačnici.
Druga tendencija kojoj stremi je posesivnost. Šiba Inu čuva svoje stvari, uključujući hranu, igračke i teritoriju. Odgovarajuća socijalizacija pomaže u smanjenju ove karakteristike, ali je najpametnije da sklonite njene igračke ili hranu kada su u blizini drugi psi ili deca, tako da ne bude u iskušenju da se posvađa oko svojih stvari. Uprkos ovome, odličan je porodični pas, odana je i posvećena i dobro se slaže sa decom, sve dok je socijalizovana i obučena, a i dok se deca prema njoj ponašaju s’ nežnošću i poštovanjem.
Ipak, sa ostalim psima i životinjama, pokazaće plahovitu stranu svoje ličnosti. Može biti agresivna, pogotovo ako su u pitanju dva mužjaka. Većini njih ne možete verovati ako ih pustite sa povoca jer imaju prirodan instikt za lov i poteru, pogotovo na male životinje. Velike su šanse da će juriti veverice ili mačke.
Generalno je sumnjičava prema strancima, dobar je čuvar i upozoravaće vas ukoliko primeti bilo šta neobično.
Izlasci napolje na neku aktivnost za nju su vrlo važni. Potreban joj je dobar, dnevni trening, bez obzira da li je to šetnja u susedstvu ili ili džogiranje za biciklom dok vlasnik vozi. Pogodna je za dom sa sigurnosno ograđenim dvorištem (umetnica je u bežanju) gde može da se zabavlja i istrči. Kada nije u dvorištu, uvek treba da je vodite na povocu zbog sklonosti da juri plen i bude agresivna.
Šiba Inu je divan saputnik, iako njenu snažno-divlju ličnost neki ljudi ne mogu podneti. Drugi su, pak, očarani njenom odanošću i smelošću, zbog čega obožavaoci rase umeju da kažu da posedovanje Šibe nije samo posedovanje psa – to je način života.
Inteligentne su i veoma brzo uče, međutim zbog svoje tvrdoglavosti, mogu biti pravi izazov za vlasnike kada je u pitanju dresura. Obučavati Šibu nije isto kao i obučavati, na primer, zlatnog retrivera. Zlatni retriver će se oduševiti kada ga pozovete, a Šiba će doći kada ona to hoće. Na temperament utiču brojni faktori, uključujući genetiku, dresuru i socijalizaciju.
Štenci sa dobri temperamentom su radoznali i razigrani, spremni da pristupe ljudima. Izaberite štene koje nije ni previše plašljivo, ni previše ratoborno. Uvek upoznajte barem jednog od roditelja šteneta (obično je majka ta koja je na raspolaganju), kako biste se osigurali da ima dobar karakter koji vam odgovara.
Kao i svim psima i njima je potrebna rana socijalizacija – izloženost različitim zvukovima, okolinom, situacijama, ljudima. Blagovremena socijalizacija pomaže da izraste u dobro formiranog psa. Redovno pozivanje posetilaca i odvođenje u parkove, pet friendly prodavnice i lagane šetnje da upozna susede, takođe će joj pomoći da poboljša socijalne veštine.
Nikada ne uzimajte štene od nepouzdanog odgajivača. Pronađite nekog proverenog koji će vam pokazati da su roditelji psa testirani na određena oboljenja.
Dobro odgajana Šiba je dobronamerna, pozorna i odvažna. Ona je snažna, puna samopouzdanja i često ima neke svoje sopstvene ideje. Lojalna je i nežna sa svojom porodicom, a prema strancima je sumnjčava. Ipak, nije baš tako dobra u deljenju stvari. Ima sklonost da na agresivan način brani nešto svoje.
Jedan njen hir koji možemo navesti je taj da ne voli da bude obuzdana, čak i kada je to za njeno dobro. Dakle – ne voli da nosi ogrlicu, niti da bude na povocu.
Ukoliko želite vernog prijatelja koji će vas neizmerno voleti, ali opet biti svoj i hrabar, onda je to Šiba Inu. Svojom pameću, odanošću i energijom, osvojiće vam srce za ceo život.
Zdravlje
Šiba Inu je, generalno, zdrava pasmina, ali postoje moguća zdravstvena oboljenja sa kojima bi trebali da budete upoznati. Ako kupujete psa, pronađite pozdanog odgajivača koji će vam pokazati da su roditelji psa testirani na određena oboljenja. Kod ove pasmine tražite potvrde da pas nema displaziju kukova, laktova, hipotiroidizam, Von Vilbrandovo oboljenje, kao i potvrdu od oftalmologa da su oči u normalnom stanju.
Alergije su često oboljenje kod pasa, pa tako i kod ove pasmine. Alergije na neke namirnice se leče eliminisanjem tih namirnica iz ishrane psa, dok se ne otkrije šta smeta.
Kontaktne alergije uzrokovane su nečim sa čim pas dolazi u kontakt, a to mogu biti posteljina, šamponi za pse, razne hemikalije i mnogo drugih stvari. Leče se identifikovanjem i otklanjanjem uzročnika alergije.
Inhalantne alergije podstiču alergeni kao što su polen, prašina, buđ. Odgovarajući lek za inhalantne alergije zavisi od njene težine. Uobičajni neželjeni efekat inhalatne alergije je upala uha.
Epilepsija je neurološko stanje koje je često, ali ne i uvek, nasledno. Postoji idiopatska i simptomatska epilepsija. Napade ćete prepoznati neuobičajnim ponašanjem psa, brzim trčanjem kao da ih neko juri, posrtanjem, skrivanjem. Karakteristike delimičnog napada su kočenje, zabacivanje glave, povraćanje, grčenje celog tela, nemogućnost da pas guta, što rezultuje pojavljivanjem bele pene na ustima. Pri većem napadu, pas gubi svest.
Napad može potrajati od par minuta do 48 sati. Kada je reč o napadu koji traje kraće, pas će se posle toga ponašati normalno, dok će u drugom slučaju biti dezorijentisan i uznemiren. Napade je zaista strašno i stresno gledati, ali dugoročne prognoze za idiopatsku epilepsiju su dobre i zato ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, odvetite svog psa hitno veterinaru, kako bi što pre počeo sa adekvatnom terapijom.
Važno je znati da napadi mogu biti uzrokovani mnogim drugim stanjima, kao što su metabolički poremećaji, infektivna oboljenja koja pogađaju mozak, tumori, izloženost otrovima, teške povrede glave i drugi.
Luksacija patele predstavlja oboljenje uobičajno kod malih pasa. Ovo oboljenje izaziva hromost, tj. šepanje kako kod malih, tako i kod velikih rasa. Do nje dolazi kada patela „isklizne“ iz svog ležišta prema unutrašnjoj strani kolena.
Luksacija može biti medijalna i lateralna. Medijalna se najčešće javlja kod malih pasa, a lateralna kod velikih, iako u svemu, naravno, ima izuzetaka. Medijalna luksacija patele smatra se genetskim, tj. urođenim oboljenjem, pa tako pse sa ovom bolešću ne treba dalje uzgajati. Iako se javlja od rođenja, simptomi se manifestuju znatno kasnije.
Ona može dovesti čak i do artritisa (degenerativna bolest zgloba). Postoje 4 faze luksacije patele. U prvoj fazi javlja se hramljenje, dok se u četvrtoj fazi preporučuje hirurški zahvat, kako ne bi došlo do štećenja zgloba.
Hipotiroidizam je jako često pogrešno dijagnostikovano jer testovi za procenu stanja nisu specifični i mogu biti netačni. Ovo stanje predstavlja abnormalno nizak nivo hormona koje proizvodi tiroidna žlezda.
Blagi znak bolesti može biti neplodnost. Očigledniji znaci uključuju gojaznost, mentalnu nezainteresovanost, letargiju, oborenost očnih kapaka, nizak nivo energije, nemogućnost regulisanja toplote. Smatra se da je ovo oboljenje odgovorno za stanja kao što su epilepsija, alopecija (gubitak kose), gojaznost, letargija, hiperpigmentacija, piodermija i druga kožna oboljenja.
Dlaka psa postaje hrapava, lomljiva i počinje da opada, dok koža postaje tamna i hrapava. Hipotiroidizam se može lečiti svakodnevnim davanjem lekova, tokom celog života. Psi koji svakodnevno dobijaju odgovarajući tretman, mogu voditi normalan i dug život.
Progresivna atrofija mrežnjače predstavlja degenerativni poremećaj očiju koji, na kraju, uzrokuje slepilo usled gubitka fotoreceptora na zadnjem delu oka. Ovo oboljenje je otkriveno mnogo pre nego što su psi počeli pokazivati bilo kakve znake slepila. U ranoj fazi, oboleli psi gube vid noću, a kasnije, kako bolest napreduje i danju.
Ipak, uz korišćenje njihovih drugih receptora, ovakvi psi mogu živeti apsolutno srećnim životom, samo im pomozite i trudite se da ne menjate raspored nameštaja često, kako bi se navikli na postojeću okolinu. Svaki odgovoran odgajivač će imati potvrdu od oftalmologa, a ukoliko se kod jedinke pojavi ovo oboljenje, takvi psi se neće dalje uzgajati.
Displazija kukova je nasledno oboljenje koje predstavlja nepravilan razvoj kukova, kada je koštani, brzorastući deo kuka „labav“, tj. kada nije dovoljno učvršćen mišićima, tetivama, ligamentima… Displazija kukova je nasledna, ali se može pogoršati dejstvom određenih faktora kao što su brz rast usled nepravilne ishrane, gojaznost, povrede nastale usled skakanja ili pada, kao i šetnja po klizavoj površini (izbegavajte da vaš pas šeta po parketu jer mu to može oštetiti zglobove i doprineti displaziji).
Neki psi imaju simptome poput hramanja ili bola u jednoj ili obe zadnje noge, dok drugi neće imati nikakve simptome. Kako pas stari, može se razviti artritis. Dijagnoza se postavlja rendgenskim snimanjem kukova, a u konsultaciji sa veterinarom, znaćete koji je najbolji vid lečenja vašeg ljubimca – to mogu biti lekovi, pa čak i hirurška intervencija. Pse sa displazijom treba isključiti iz daljeg uzgoja.
Chylothorax je stanje koje izaziva akumulaciju tečnosti u grudnoj šupljini. Ova akumulacija izaziva otežano disanje, smanjen apetit, kašalj i letargiju. Tretman obuhvata uklanjanje tečnosti, ishranu sa niskim sadržajem masti ili u teškim slučajevima – operaciju.
Glaukom je bolest kod pasa i ljudi. Predstavlja povećan pritisak oka, a postoje dve vrste glaukoma: primarna (koja je nasledna) i sekundarna (koja je uzrokovana smanjenim pritiskom u oku, zbog nekih drugih očnih bolesti). Simptomi uključuju gubitak vida i bol. Tretmani i prognoze zavise od vrste. Obično se tretira kapima za oči ili hirurškom intervencijom.
Kancer – simptomi koji ukazuju na kancer kod pasa uključuju abnormalno oticanje rana, ispupčenja na koži (kvržice), rane koje ne zarastaju, krvarenje koje nije normalno, teškoća disanja i drugi. Tretmani uključuju hemoterapiju, operaciju i lekove.
Jurenje repa/vrtenje je neobičan problem koji nije sasvim istražen. Obično počinje sa oko šest meseci starosti. Pas postaje opsednut svojim repom i može se vrteti za njim satima. Gubi interesovanje za hranom i vodom. Svi pokušaju da u tome sprečite vašeg psa bivaju bezuspešni. Ponekad, u tom okretanju, pas zareži i pokuša ujesti rep. Istraživanja sugerišu da se ovo stanje može okarakterisati kao jedna vrsta napada. Neki psi reaguju na terapiju fenobarbitolom, ili samo tim lekom ili kada je fenobarbitol u kombinaciji sa drugim medikamentima.
Nega
Šiba Inu ima gusto, dvoslojno krzno koji joj daje izgled plišanog mede. Spoljni sloj je čvrst i ravan, a podlaka je debela i mekana. Linja se umereno tokom cele godine a prekomerno dva puta godišnje kada, poput oluje, odbacuje krzno (zamislite tu „oluju“ samo na vašem nameštaju i odeći).
Rasa dolazi u narandžasto-crvenoj boji, „urajiro“ (krem-bele oznake) i boja susama (crne šare na bogatoj, crvenoj pozadini). Ponekad na vrhu repa, prednjim i zadnjim nogama ima bele šare.
Kada je u pitanju grumiranje, lako ju je održavati. Prirodno je čista i bez mirisa. Četkanje je potrebno jednom nedeljno (nekad i češće kada je sezona linjanja), kako bi se uklonila mrtva dlaka i počeo proizvoditi prirodni loj.
Kupanje je neophodno, ali ne previše često jer prekomerno kupanje dovodi do isušivanja kože i krzna. Mnogi vlasnici kupaju svoju Šiba Inu svaka 3-4 meseca.
Zube joj perite najmanje dva ili tri puta nedeljno kako biste uklonili kamenac i bakterije koje vrebaju unutar usta. Dnevno pranje zuba je još bolje za sprečavanje bolesti desni i lošeg zadaha.
Nokte secite po potrebi, najbolje jednom ili dvaput mesečno. Ako čujete nokte dok koračaju po podu, to znači da su predugački. Kratki nokti održavaju šape u dobrom stanju i sprečavaju bol i povrede kod vašeg ljubimca. Takođe štite i vaše noge od grebanja kada vaša Šiba skoči na vas od sreće. Ali, budite oprezni – psi na noktima imaju krvne sudove, pa ukoliko ih suviše skratite može doći do krvarenja. Ako niste sigurni kako da to uradite, najbolje je da ljubimca odvedete veterinaru, kako ga pri sečenju noktiju ne biste nenamerno povredili.
Proveravajte uši svake sedmice zbog nečistoće, crvenila ili lošeg zadaha, što ukazuje na infekciju, a zatim ih jednom u sedam dana obrišite pamučnom vatom natopljenom nežnim, PH uravnoteženim sredstvom za čišćenje ušiju, kako biste sprečili potencijalne probleme. Ne stavljajte ništa u ušni kanal, samo očistite spolja.
Dva bitna faktora kod pasa su proveravanja šape (gde su osetljivi) i usta. Nemojte zaboraviti da vi mnogo toga možete učiniti, kako biste sprečili određena stanja.
Dok je četkate, obratite pažnju da li ima neke rane, osip ili znake nekih infekcija kao što su crvenilo, osetljivost ili upala kože, ušiju, nosa, usne duplje, očiju i šapa.
Oči trebaju biti čiste, bez crvenila.Vršite provere jednom nedeljno i to će vam svakako pomoći da neke zdravstvene probleme blagovremeno uočite i tako pomognete svom ljubimcu.
Na sve ove radnje, navikavajte ih od malena, uz pohvale i nagrade, kako bi, kad odraste, na sve to posmatrali kao na jedno pozitivno iskustvo.
Ishrana
Bitno je da znate i da se dobro informišite o hrani koju uzimate jer je za svaku od njih najbitnije da pas dobija dovoljno izbalansiran unos proteina, minerala, vitamina i masti.
Koliko odrasli pas jede, zavisi od njegove starosti, metabolizma, veličine i nivoa aktivnosti. Kao i ljudi, tako su i psi individue za sebe. Logično je da će pas koji je aktivniji dobijati drugačiju vrstu hrane od psa koji se ceo dan izležava.
Uglavnom, kada kupujete granule, ukoliko ne uzimate džak na kome, po kilaži, piše preporučena dnevna doza, pitajte prodavca u Pet shopu, da vam kaže koju količinu biste trebali da dajete, naspram težine psa, ali i starosti.
Čuvajte i održavajte joj dobru kilažu merenjem hrane i nikako ne ostavljajte punu posudu tokom celog dana. Ako psu možete videti rebra, on je neuhranjen, a ukoliko se rebra ne vide, ali ih osetite dodirom bez pritiska, pas ima normalnu težinu. Ukoliko su oko rebra slojevi sala, vaš pas mora ići na dijetu.
Za više informaciju o ishrani, najbolje je da se raspitate kod veterinara i na taj način budete sigurni koja je hrana najbolja. Bolje je da obrok podelite na dva manja, nego da odjednom date veliku količinu.
Društvenost – Slaganje sa decom i ljubimcima
Šiba Inu je odličan porodični pas, sve dok je pravilno odgojena i dobija pravovremenu i ispravnu dresuru. Sa decom koja su prema njoj nežna će se dobro slagati.
Naučite svoje dete da se nikada ne vuče psa za uši ili rep, da se ne približava ijednom psu dok jede ili spava, niti da mu pokušava oduzeti činiju sa hranom. Bez obzira koliko je pas prijateljski nastrojen, sa malom decom nikada ne treba ostajati nasamo, upravo zbog mnogih nepredviđenih situacija. Uvek nadgledajte psa i malo dete. Nijedan pas, ma kako bio prijateljski nastrojen, ne treba biti ostavljan sam sa malim detetom.
Rana socijalizacija i dresura može dugo potrajati ukoliko želite da se Šiba dobro slaže sa drugim psima i životinjama, iako čak ni to nije garancija. Može biti agresivna prema drugim psima i loviti životinje koje opazi kao svoj plen. Obuka i držanje na povocu su najbolji način za njenu interakciju sa drugim ljubimcima.
Nažalost, u zadnje vreme dosta je napuštenih pasa ove rase. Ljudi uzimaju pse, bez ikakvog prethodnog znanja, a kada nešto ne krene kako treba, odbacuju ih kao stvar. Pošto smo mi zagovornici udomljavanja i veliki protivnici neodgovornog vlasništva, posavetovaćemo vas da pogledate u obližnje azile i zauvek usrećite neku napuštenu Šiba Inu jer svaki pas zaslužuje dom.
