Iako nezavisna i tvrdoglava, pasmina škotskog terijera (engl. Scottish Terrier) dosta je i senzibilna na pohvale i kritiku. Ovaj terijer je izrazito nezavistan, inteligentan i komičan u svojoj dostojanstvenoj ozbiljnosti. Pravi je terijer, što ga čini odličnim čuvarom.
Zbog svojih izuzetno kratkih nogu, neće baš moći da učestvuje u istrčavanju maratona sa vama, ali će vam biti odličan pratilac, naročito ako cenite njegovo vokalno dozivanje biciklista i veverica. Uprkos svojoj veličini, on nije brbljivac: ipak, ima glasan lavež koji definitivno može uplašiti provalnika ili poštara. Odličan je u vežbama agilnosti i uživaće u dvorištu koje nema glodara, ali pripazite na rupe koje ovaj mališa obožava da iskopava.
Ovaj članak sadrži sledeće sekcije:
Poreklo
Iako je rasa veoma stara, istorija škotskih terijera donekle je ostala nejasna i nedokumentovana. Veruje se da poreklo datira još od psa kojeg je opisao izvesni Plinij, 55-e godine pre Hrista. Kada su Rimljani napali Britaniju, napisao je: „Na njihovo iznenađenje naišli su na male pse koji su pratili plen po zemlji“. Rimljani su te pse nazvali „terrarii“, što znači „radnici zemlje“ što je izvedeno od reči „tera“ – latinskog izraza za zemlju.
Škotski terijer je bio lovac i to ostaje do dan danas zahvaljujući svom prirodnom instiktu. Veruje se da je stari škotski terijer jedna od najstarijih vrsta u Škotskoj i da je rasa postavila temelj za sve buduće pasmine terijera. Ta stara rasa je danas izumrla, ali je opisana kao vredan i snažan radnik koji je svojom izdržljivošću i čvrstinom mogao da probije i nepristupačne kamenite jazbine.
U knjizi Don Leslija „Istorija Škotske“ nalazi se opis malenog psa sličnog škotskom terijeru. Početkom 1800-e, mnogi pisci u Britaniji su pisali o dve odvojene rase – škotskom terijeru (karakterističan po gruboj dlaci) i engleskom (poznat po glatkom krznu). Nešto malo ranije, u 17. veku, Džejms I od Engleske poslao je nekoliko pasa u Francusku kao poklon tamošnjoj monarhiji. Veruje se da su upravo ti psi postali osnova za modernog škotskog terijera.
Ljubav kralja prema ovoj rasi pomogla je u povećanju njene popularnosti, koja je znatno porasla u naredna tri veka. Tokom 1800-ih, Škotska je imala puno terijera. Do kraja veka, psi su bili razdvojeni u dve različite grupe: Dandie Dinmont terijeri i Skye (skaj) terijeri (iako je ovo poslednje ime bilo prilično uopšteno za sve koji su dolazili sa ostrva Skye). Tokom 1870-e napisan je standard za pasminu i do kraja devetnaestog veka Skye terijeri su bili podeljeni u 4 različite rase koje znamo i danas: škotski, skaj, zapadnoškotski, beli i kern terijer.
Karakteristike
Poznat po svojim kratkim nogama, škotski terijer (od milja nazivan škoti) oduševiće vas i zabaviti što svojim simpatičnim izgledom, što karakterom. Glava mu je dugačka, sa izraženim obrvama, bradom i brkovima, pa često podseća na pravog, malog gospodina. Ima tamne i sitne oči, male uši i kratak rep. Krzno mu je oštro i gusto, a na šapama, stomaku i grudima još gušće. Visina i mužjaka i ženke kreće se od 25 do 28 cm, a težina između 8 i 10 kg.
Naziv: Škotski terijer
Zemlja porekla: Škotska
Životni vek: 12 – 15 godina
Temeprament: naprasit, druželjubiv, nezavistan, pozoran, brz
Boja: crna, tigrasta, boja poput pšenice
Visina: 25 – 28 cm
Težina: 8 – 10 kg
Temperament
Kao animirani lik i prijatelj koker španijela, koji je pokazao lojalnost i zaštitnički stav kada se suočio sa psom Lunjom želeći da zaštiti svoju prijateljicu Mazu (Lady), škotski terijer Džek evocirao je sliku u kojoj su generacije dece uživale. Diznijev dragoceni crtani „Maza i Lunja“ (Lady and the Tramp) učinio je da se dosta ljudi zaljubi u odvažnog škotija. Dostojanstven i aristokratski, vrlo brzo se našao na mnogim ukrasima, uključujući odeću, fotografije, slike i ukrase. Ovo kratkonogo čudo prvobitno je bilo odgajano da juri plen, kao što su jazavci i lisice, pa se stoga razvio u nezavisnog i tvrdoglavog pratioca.
Njegova inteligencija i nezavisnost privukli su puno ljubitelja ka ovoj rasi, ali mnogi smatraju da je škotijeva rezervisanost mnogo manje izražena od njegove nežnosti. Nepoverljiv je prema strancima u biti (zato je socijalizacija potrebna odmalena) i bez problema će sam izdvojiti svoje dragoceno vreme kako bi procenio neku stiuaciju ili osobu. Ali, ako mu se svidite, biće to prijateljstvo za ceo život. Previše pametan kako bi nešto zaboravio, škotski terijer je takođe jako hrabar i lojalan.
Ako živite u stanu, izvodite ga u kraće, svakodnevne šetnje. Škotski terijeri su energični pa im je stoga potrebno aktivnosti i stimulacije. Ipak, oni nisu preporučjivi za istrčavanje lili džogiranje. Zbog kratkih nogu, njima će i najobičnija šetnja oko vašeg kvarta izledati kao maraton.
Ovaj mali čupavac uživa u društvu svoje porodice, sa decom je razigran i nežan, a sa starijim ljudima izuzetno pažljiv. Iako obožava mališane, nije pogodan za domove sa bebama jer je škotiju u prirodi da se uvek zauzme za sebe i ne dozvoli grubu, dečiju igru jer se u tim slučajevima može desiti i da ugrize.
Biće veoma srećan kopajući rupe u dvorištu i nikada neće dokučiti iz kog razloga se to vama ne dopada. Zbog svog lovačkog instikta, može se desiti da van dvorišta pojuri za nekim plenom (mačke, veverice…) i završi na ulici, pa je zato dobra ograda neophodna jer u saobraćaju vrebaju mnoge opasnosti (u ovim slučajevima neće vam pomoći ni eletrična ograda jer će škoti samo „projuriti“ kroz nju). Svakako, oteraće sa vašeg poseda sve veverice i glodare. Zbog svega navedenog, u šetnji ga uvek držite na povocu kako ne bi pomahnitalo pojurio za nečim.
Iako su većina terijera poznata po glasnom piskavom lajanju, škoti to nikako nije. Njegov stil je glasno, ali upozoravajuće lajanje. Ali, posle nemačkih ovčara i rotvajlera na trećem je mestu po upozoravajućem lavežu. Zbog svog lajanja na strance, može se desiti da zasmeta komšijama ukoliko živite u stanu jer mnogi od njih vrlo dobro prepoznaju i razlikuju korake poznatih i nepoznatih osoba, pa će vas upozoriti na dolazak nepoznatih.
Teško ih je obučavati jer su u prošlosti bili odgajani tako da rade nezavisno od komandi svojih vlasnika. Njemu se neće desiti da zastane kako bi sačekao naredbu već će uraditi ono što on smatra da treba. Upravo zbog svega ovoga nisu dobri u obukama poslušnosti, iako, naravno, uvek ima izuzetaka. Sve ovo ne znači da ga je nemoguće dresirati, već prosto da je nezavisniji i da ima neki svoj pravac.
Ne reaguje dobro na grubu socijalizaciju i maltretiranje jer to može samo slomiti njegovo nežno i verno srce. Poslušaće vas ukoliko se budete koristili pozitivnim metodama.
Danas, škotski terijer uživa titulu porodičnog ljubimca, ali on je ustvari radni pas i biće najzadovoljniji sa nekim zadatkom, makar to bili najobičniji trikovi. Istorijski gledano, ovu vrstu su uzgajali farmeri kako bi im psi pomogli u oslobađanju od glodara i uopšteno od štetočina. Jurili bi plen (jazavci, lisice) sve do svojih rupa, a zatim bi ih naterali da izađu. Takve vrste pasa poznate su pod nazivom „zemljani psi“. Njihova tvrdoglavost se često pretvara u hrabrost.
U 19. veku, vojno lice, grof Džordž od Dumbartona imao je svoje leglo škotskih terijera. Ovi psi su u bitkama bili toliko hrabri da su dobili naziv koji bi se mogao prevesti kao „oni koji su nepopustljivi“. Džordžov puk „Kraljevski Škoti“ nakon odvažnosti terijera nazvani su „dumbartonskim junacima“. Možda u današnje vreme tu svoju hrabrost nemaju gde da primene, ali je svakako njihova priroda ostala ista.
Neki od njih mogu biti tvdoglavi, energični, ozbiljni, introvertni, a drugi pak nežni, razigrani, tihi i tolerantni prema svima. Mnoge poznate ličnosti su bili ljubitelji rase, među njima Širli Templ, Frenklin Ruzvelt, pa čak je i sam Hitler nabavio dva škotska terijera za svoju verenicu Evu Braun. Zbog svega toga, niko ne poriče da je ovaj mali, samouvereni arfistokrata voljen, poštovan i obožavan od strane mnogih zbog svih svojih osobina.
Imati psa koji je pre svega prijatelj i kompanjon, više je nego dragoceno iskustvo, ali naravno, nije za sve. Ukoliko više volite ljubimca koji će vas u svemu slušati i koji će se radije izležavati pored vas nego da iskopava rupe napolju, onda vam rasa škotski terijer nikako ne odgovara.
Ozbiljan je, ne naročito veseo, ali njegov karakter oslikava dostojanstvo i rezervisanost. Oprezan je, ali ne prema porodici. Strance sporo prihvata, ali je njegova predanost prema svojim ljudima doista vredna svakog divljenja.
Dobro će se prilagođavati vašim promenama raspoloženja. Ako ste vi tihi – biće i on (osim ako ne ugleda vevericu). Ako želite šetnju, on će odmah spremno skočiti čekajući da mu stavite povodac. Na njegovo prirodno urođeno nepoverenje prema strancima dosta utiče rana i pravovremena socijalizacija. Dok je još mlad, vodite ga na različita mesta i upoznajte sa što više ljudi. Ako to ne uradite na vreme, škoti može pokazati agresiju u starijem dobu.
Kada mu je dosadno, može postati destruktivan. Voli vodu, ali nije dobar plivač. Zbog kratkih nogu i teškog tela, on bi u vodi potonuo poput kamena. Mnoga udruženja za udomljavanje pasa ove rase izbegavaju da ih udome u porodice sa bazenima upravo zbog svih opasnosti kojima mogu biti izloženi (na primer, da upadne u nepokriven bazen i udavi se).
Dresura uz pomoć kaveza odlična je stvar da osigurate ljubimca da ne upada u raznorazne neprilike i da ne radi stvari koje nisu dozvoljene. Ako ga u ranom dobu obučite uz pomoć kaveza, to će mu kasnije pomoći i smanjiti mu stres ako se, primera radi, nađe zatvoren u transporteru kod veterinara. Ipak, nikada ga ne držite predugo u kavezu. Škotski terijeri su psi koji stoje uz svoje ljude i nikako, ni oni a ni drugi, ne zaslužuju da svoj život prožive u skučenom prostoru ili odgajivačnici.
Zdravlje
Škotski terijeri nisu psi koji su često bolesti, ali i kod njih postoje određena oboljenja kojima su kao rasa skloni. U ta oboljenja spadaju Von Vilbrandovo oboljenje, luksacija patele, grčevi u nogama i kraniomandibularna osteopatija.
Nega
Iako mnogi kada se pomene škotski terijer misle samo na crnog, on može biti i drugih boja (siva, boja čelika, tigrasta, boja poput pšenice). Oni sa bojom pšenice izgledaju kao zapadnoškotski terijeri (westi), što nije iznenađujuće obzirom na njihovu ispreplitanu istoriju. Škoti ima dvoslojno krzno. Gornji sloj je čvrst i grub, a donji sloj (podlaka) mekan i gust. Pošto njegova dlaka stalno raste, ne linja se toliko kao ostale kratkodlake rase. Koža mu se veoma brzo isušuje, pa ga zato nemojte kupati sve dok to nije potrebno.
Nisu baš laki za održavanje jer im dlaka zahteva veliku negu. Ako vam je škoti samo kućni ljubimac četkajte ga jednom nedeljno, a ukoliko ga uz to i spremate za izložbu, onda to radite svakodnevno. Izložbeni psi grumiraju se tehnikom koja se zove „stripping“ pri kojoj višak dlake biva iščupan.
Ako za svrhu imate da mu dlaka bude kratka, šišajte ga na svaka dva meseca. To možete uraditi sami ili prepustiti posao profesionalnom grumeru. Škotski terijeri su skloni alergijama na buve i ukoliko nemaju adekvatnu zaštitu mogu početi da se grizu. Uz mere preventive kao što su redovno četkanje, češalj za buve i ampule zaštitićete vašeg ljubimca od ovih dosadnih napasti.
Odmalena ga navikavajte na redovno pregledanje, četkanje, kupanje, kako biste kada odraste bez poteškoća obavljali sve ove radnje.
Pregledajte mu šape jer su to za pse osetljiva mesta, gledajte kožu, nos, uši, usnu duplju i secite nokte kada je to potrebno. Zube perite dva ili tri puta nedeljno kako biste ih održali zdravim. Još bolje je ako to činite svaki dan. Škotski terijeri imaju velike, zbijene zube pa je zato jako važno njihovo učestalo održavanje. Ukoliko nisu dobro očišćeni mogu početi da propadaju. Prilikom četkanja ljubimca detaljno pogledajte sve navedeno, kako biste sprečili potencijalne zdravstvene probleme.
Društvenost – Slaganje sa decom i ljubimcima
Škotski terijer je toliko dobar sa decom da je dobio naziv „dadilja“, ali, kao i svi terijeri, neće dobro reagovati ukoliko mu dete povuče uši, rep ili krzno. On se takođe neće dobro uklopiti u buci i nestašnim pokretima vaših mališana. Ali, prema deci koja znaju kako da se prema njemu ophode, biće genijalan i postaće pravi zaštitnik.
Sa drugim psima može biti agresivan, naročito sa onima istog pola. Iako nije svađalački tip neće se libiti da započne ili odgovori na provokaciju drugog psa i to može biti problem. Prisetite se samo njegove prošlosti: on je pravi terijer: ako ga neko drugi isprovocira – boriće se do kraja, a ako ga ostave na miru – isto to će i on učiniti.
Sa ljubimcima uz koje je odrastao dobro će funkcionisati, ali, pošto je lovac u duši, nije pogodan za domaćinstva sa manjim životinjama. Na primer, mačku može i ne mora tolerisati, ali će za male sisare poput pacova ili hrčaka biti prava noćna mora. Za njega su ove životinjice kao brza hrana.
