Srednjeazijski ovčar, u narodu poznati i kao azijat, gajio se na teritoriji Srednje azije, tačnije Avganistana, Turkmenistana, Kazahstana, Tadžikistana i Mongolije, odakle se, najpre pas čuvar, a kasnije i umiljati ljubimac, upoznavao i sa ostalim krajevima sveta. Ovaj naizgled ljut i opasan pas je zapravo maza izuzetno vedrog duha, prilagodljiv različitim situacijama i svim načinima života.
Dugim procesom selekcije i standardizacije se na samom kraju stiglo do ove savršene jedinke, koju razlikujemo u nekoliko različitih vrsta, čije su razlike zapravo u tipu i boji dlake.
Istorija
Srednjeazijski ovčar je jedna od najstarijih rasa pasa na svetu.
Pretpostavlja se da je srednjeazijski ovčar, takođe poznat kao azijat, nastao na teritoriji Azije, začnije Avganistana, Irana, Kazahstana, Tadžikistana, Turkmenistana i Mongolije, ukrštanjem tibetanskog psa, kao osnovne rase.
Naime, na osnovu različitih pisanih i usmeno prenošenih dokaza, došlo se do zaključka da su ovi psi sa teritorije Tibeta, od kojih su kasnije nastali srednjeazijski ovčari, zapravo pastirski psi, koji su živeli sa različitim nomadskim plemenima, a bili u veoma bliskom srodstvu sa tibetanskim mastifima i mongolskim ovčarima.
Dalji razvoj srednjeazijskog ovčara je podrazumevao pažljivu selekciju i dalje ukrštanje, kako bi se dobila jedna savršena rasa, kakva je sad. Ipak, primerci ove rase nisu isti. Naime, u zavisnosti od predela u kom se gaje, postoje vidne razlike između jedinki, koje se ogledaju u tipu i boji njihove dlake.
Srednjeazijski ovčari su se najpre gajili za potrebe čuvanja stada ovaca od njihovih prirodnih predatora, kao što su medvedi i vukovi. Ipak, kasnije su uzgajivači uvideli da i ljudi imaju dosta koristi od srednjeazijskih ovčara u ovim slučajevima. Zbog toga su počeli da ih gaje i za potrebe čuvanja domova i samih ljudi, da bi ova rasa vremenom toliko vlasnicima prirasla srcu, da su počeli i da ih gaje isključivo kao kućne ljubimce.
Sistematizacija i standardizacija srednjeazijskog ovčara, odnosno azijata, je, prema mišljenju eksperata, trajala čak preko 4000 godina, tokom koje se ova rasa menjala na različite načine i ukrštala sa različitim rasama, dok se na kraju nije dobila ova, po datim kriterijumima, savršena rasa pasa.
Karakteristike
Životni vek srednjeazijskog ovčara je od 12 do 14 godina. Tokom višemilenijumske evolucije, srednjeazijski ovčari su razvili visok prag tolerancije na različite temperature i nagle promene vremena.
S tim u vezi, sa lakoćom funkcionišu i na -20, kao i na +40 stepeni Celzijusove skale.
Fizički izgled
Srednjeazijski ovčari spadaju u grupu velikih rasa – mužjaci dostižu visinu od 65 do čak 78 cm, dok se idealna težina pasa, u odnosu na njegovu visinu, kreće u rasponu od 55 do 79 kg.
Sa druge strane, ženke su visoke izmežu 60 i 69 cm, a težina psa iznosi između 40 i 65 kg.
Srednjeazijski ovčari su psi sa izuzetno jakim i stabilnim kosturom. Ima i krupnu, jaku glavu i snažnu vilicu. Uši srednjeazijskog olvčara su kratke. Vrat je širok i kratak, a predeo od razvijenih grudi do stomaka je nešto nerazvijeniji. Ipak, leđa su veoma snažna, što nadoknađuje stabilnost psa.
Prirodno je rep srednjeazijskog ovčara dug, mada se ranije dešavalo da se rep ovih pasa, zbog čestih borba sa vukovima, krupira, odnosno skraćuje, ali je to danas izuzetno retka praksa.
Hod ove pasmine je nekako lenja i trom, ali je zato njegov galop izuzetno karakterističan i lak za prepoznavanje svim poznavaocima ove rase.
Karakter
Srednjeazijski ovčari nisu tako laki za održavanje i vaspitanje, kao neke druge rase pasa. Iako ni za ove rase ne važi da su izuzetno neposlušne, ipak im je potreban autoritativan vlasnik, koji će imati strpljenja sa njima, ali imati i odlučan stav prema njima. Ovim azijatima izuzetno prija ljudsko društvo, ali ga morate od malena naučiti kako da se pravilno socijalizuje sa ljudima i drugim psima.
Ukoliko se ne vaspita od malena kako treba, biće veoma teško kontrolisati ga kad bude već odrastao pas. Ume da bude veoma teritorijalan i pokaže znake agresije prema drugim psima, a ponekad i prema ljudima, kada oseti da mu neko ugrožava teritoriju.
Ukoliko se, pak, pravilno vaspita, srednjeazijski ovčar će se lepo ophoditi i prema ljudima, ali će se lepo družiti i sa drugim psima i pokazaće se kao izuzetno dobar čuvar. U suprotnom, postoji i velika verovatnoća da će u nekim momentima pokazivati znake agresije. Interesantno je da su ženke srednjeazijskih ovčara u velikoj meri manje agresivne od mužjaka, što ih čini pogodnijim za dresuru i čuvanje.
Dresura
Iako prelepo izgledaju, zbog čega predstavljaju san snova svakog vlasnika krupnijih rasa pasa, srednjeazijski ovčari ipak nisu za svakoga. Umeju da budu veoma temperamentni i tvrdoglavi, zbog čega je veoma važan karakter samog vlasnika, koji mora biti uporan i odvažan, a povremeno i izuzetno strog, kako bi pas osetio autoritet i shvatio ko je gazda, a koje je njegovo mesto.
Srenjeazijski ovčari zahtevaju iskusne vlasnike, koji će od samog početka znati kako da se ophodi prema psu. Mora da mu pokaže ko je lider i vođa čopora i da mu se pas mora pominovati. Ipak, vlasnik nipošto ne treba da bude agresivan prema psu niti da ga maltretira, već da dresuri pristupi sa puno strpljenja.
Odgoj
Brinuti o srednjeazijskom ovčaru nije tako lak posao kako se čini. Naime, jedan od prvih uslova koje morate obezbediti srednjeazijskom ovčaru, ukoliko planirate da se pravilno brinete o njemu, jeste da mu obezbedite dovoljno dugačko i široko dvorište, kako bi on mogao da obavlja svoje dnevne aktivnosti. Naime, ovaj pas je izuzetno žustar i energičan, te mu je, u skladu sa njegovim karakterom, potrebno i dovoljno prostora kako bi se istrčao i izbacio sav višak energije.
Pored toga, srednjeazijski ovčari uopšte ne vole da budu u skučenom prostoru, jer veoma brzo postaju neraspoloženi i tužni, a često će im postati i previše dosadno, te će početi i da kopa rupe svud po dvorištu, a neretko će pokazivati i znake agresije, te će početi da uništava stvari, kako bi se oslobodio negativne energije. Neretko mu, u takvim slučajevima, na žulj mogu stati i ljudi, koje neće prezati da napadne i ujede.
Zbog svega ovoga nipošto ne pomišljajte o nabavci srednjeazijskog ovčara ukoliko živite u stanu ili maloj kući bez ili sa malim dvorištem. Čak i pored velikog dvorišta, ovi psi zahtevaju svakodnevnu šetnju i jurcanje po parkovima sa svojim vlasnicima, zbog čega predstavljaju savršene ljubimce za osobe avanturističkog duha.
Ono što takođe morate znati o srednjeazijskim ovčarima jeste da ga izvesno vreme morate držati na oku i pratiti njegovo ponašanje, kako biste na vreme mogli da reagujete. Naime, jedna od aktivnosti koja je česta kod ovih pasa jeste da preskaču ogradu, zbog čega je morate izuzetno dobro osigurati. Pored toga, u nekim slučajevima može izgledati lenj, ali Vas to nikako ne sme iznenaditi. To znači da je pas na oprezu i da očekuje ili neki napad ili čeka savršenu priliku da počne da “besni“ i postaje hiperaktivan.
Inače je veoma teritorijalan i uvek se trudi da obeleži svoju teritoriju, a naročito da je čuva od potencijalnih okupatora, zbog čega ne bi trebalo da, pored njega, u dvorište dovedete i nekog drugog psa, zbog kog će se Vaš azijat osećati ugroženo.
Što se nege dlake tiče, srednjeazijski ovčari imaju veoma bujnu dlaku, zbog čega ih morate četkati minimum 3 do 4 puta nedeljno. Ipak, kada dođe proleće, azijati se i pojačano linjaju, zbog čega četkanje mora postati i svakodnevno i, u nekim slučajevima, višenavratno.
Tipovi
Tokom viševekovne, tačnije višemilenijumske, evolucije, u zavisnosti od predela na kom su se gajili srednjeazijski ovčari se razvilo nekoliko tipova ovog psa:
– Dugodlaki azijati – nastali na prostoru Tadžikistana, na tamošnjoj planini Pamira. Ovi psi imaju izuzetno dugu dlaku, čija dužina može iznositi izmežu 7 i 8 cm;
– Suvi tip azijata – ovaj tip srednjeazijskog ovčara nastanjuje Uzbekistan, a odlikuju se znatno kraćom dlakom, zbog klime koja vlada na ovoj teritoriji;
– Kratkodlaki tip – ova vrsta je nastala na teritoriji Turkmenije i odlikuje se veoma kratkom, negde između 3 cm i 5 cm, ali izuzetno gustom dlakom. Ovaj tip srednjeazijskog ovčara se inače smatra i najboljim tipom ove rase, kog su 90 – ih godina prošlog veka proglasili i nacionalnim blagom Turkmenije, zbog čega je od tog momenta izvoz ove rase počeo da se strože kontroliše.
Zdravlje
Veoma preciznim ukrštanjem rasa pasa i selekcijom dobijenim jedinki je postignuto da Srednjeazijski ovčari budu psi izuzetno dobrog zdravlja. Ovi psi zaista retko oboljevaju, naročito ukoliko se vodi računa o svim zakazanim potrebnim vakcinama.
Bolest koja se najčešće javlja kod ove rase pasa je displazija kukova i laktova, koja se zapravo javlja zbog njihove veličine, a ne slabog imuniteta.
Parenje
Srednjeazijski ovčari se mogu pariti posle svakog teranja, a to je dva, a u nekim slučajevima i tri, puta godišnje. Naravno, bitno je da i mužjak i ženka budu zdravi, kako bi se povećala šansa da i mladunci budu zdravi.
Ipak, preporučljivo je da se prvo teranje kod ženki preskoči, kako bi ona u potpunosti i polno i fizički sazrela pre prvog parenja. Naravno, ukoliko planirate da prodaju pasa rase Srednjeazijski ovčar podignete na viši nivo, ipak ne bi trebalo ni da preforsirate ženku sa više od jednog parenja godišnje, kako bi se bolje oporavljala od porođaja.
Štenci
Štenci rase Srednjeazijski ovčar su veoma aktivni i razigrani, ali su takođe i veoma umiljati i promoćurni, zbog čega osobe slabe na krznene prijatelje mogu imati mnogo problema sa njima, jer će im verovatno zbog njihovog umilnog pogleda mnogo dozvoljavati.
Ipak, za dobrobit Vas, Vaše porodice i Vašeg psa, od malena morate započeti sa intenzivnom dresurom. Kao što smo već gore napomenuli, štenci Srednjeazijskog ovčara umeju da budu izuzetno svojeglavi i temperamenti, te će Vam za dresuru biti potrebno da se naoružate strpljenjem. Štencima od samog dovođenja u kuću ili stan morate pokazati ko je gazda i uvek držati taj stav, jer ćete u suprotnom trpeti posledice u vidu neadekvatnog ponašanja Vašeg psa.
Štence Srednjeazijskog ovčara do 6. meseca života treba hraniti 5 do 6 puta dnevno, u zavisnosti od samog psa, a veličinu obroka mu ograničiti. ukoliko on to ne ume sam. Od 6. meseca života se broj obroka smanjuje na 3 obroka dnevno, da bi se do treće godine smanjivalo na 2 obroka dnevno i na kraju psu davati samo 1 obrok dnevno, koji treba biti bogat svim potrebnim vitaminima.
Srednjeazijskim ovčarima je potrebno dosta proteina i vitamina, koji se mogu naći i u već gotovoj hrani, specijalno pripremljenoj za ovu rasu pasa, ali bi ipak trebalo uključiti mu i sveže obroke u vidu svežeg mleka, mesa i ribe, ali mu davati i proteinsku hranu biljnog porekla. Ovi psi uživaju u povrću, te mu možete često davati i šargarepu i zeleno povrće, a poželjno je i da mu povremeno pripremate tečne obroke u vidu različitih supica.
Cena
Cena štenaca i odraslih pasa varira od uzgajivačnice, fizičkih odlika i starosti psa. Takođe, već smo pomenuli da postoji 3 tipa srednjazijskih pasa te, apropo tome, variraju i njihove cene.
Po najnižoj ceni se može naći kratkodlaki Srednjeazijski ovčar, čija se cena kreće od 100 evra pa na gore. Dugodlaki azijati i suvi tipovi azijata koštaju znatno više i mogu dostići cenu od 800, pa čak i 1000 evra.