Iako su podaci koji govore o poreklu ove vrste u mnogome izgubljeni, veruje se da je tibetski mastif jedna od najstarijih i najuticajnijh rasa kada su u pitanju psi. Reč ,, mastif“ u prevodu znači veliki, što opravdava izgled istog. Dokazi o njima datiraju iz 1100. godine pre nove ere, a legenda kaže da su ovi psi došli u Centralnu Aziju zajedno sa Atilom Hunskim.
Postoji još jedna legenda u kojoj se govori da je tibetski mastif pas koji je božji, jer označava transformaciju tibetskog sveštenika u psa.
Pomenuti psi bili su čuvari nomadskih plemena na Himalajima, što je doprinelo izolovanosti ovih pasa od dalje civilizacije. Tibetski mastif imao je sposobnost da obavlja različite funkcije kojima je pomagao čoveku poput čuvanja objekata ili stražanjenja. Često se dešavalo da noću lutaju a danju budu na svojoj „dužnosti“ , i zbog toga veoma često su ih ljudi angažovali da čuvaju stada, manastire ili neke druge objekte od važnosti.
Prema podacima, pomenuta rasa psa bila je poznata na Tibetu i ne dalje od njega sve do 1847. godine kada je isti poslat kraljici Viktoriji. Tibetanskog mastifa po imenu Siring poslao je kraljici, kralj Indije na dar. Tada se za ovu rasu psa čulo i probudila je malo više interesovanja kod ljudi.
Takođe, postoji podatak da su 1874. godine dva tibetska mastifa predstavljena na izložbi pasa i da je iste doveo Princ od Velsa.
Standard pomenute rase napisan je tek 1931. godine u Engleskoj . Sa uvozom tibetskih mastifa nije se žurilo, jer je isti obavljen bez žurbe, umerenim tempom.
Onog trenutka kada je Kina izvršila ofanzivu na Tibet, došlo je do ugrožavanja ove vrste psa. Da ne bi došlo do potpunog istrebljenja iste, Dalaj Lama je poslao dva psa , tibetska mastifa, predsedniku Ajzenhaueru sa željom da se nastavi uzgoj pomenutih pasa, jer su mu se činili jako interesantnima. Sedamdesetih godina dvadesetog veka otpočeo je uzgoj tibetskih mastifa na teritoriji Amerike. Izgled uzgajanih pasa i izgled drevnih pasa rase tibetski mastif nije ista, jer je prilikom uzgoja došlo do modifikacije. Smatra se da se najveća razlika opaža u njihovoj veličini kao i u celokupnom izgledu. Mnogi veruju da su ih britanci ulepšali svojim promenjenim izgledom.
Pomenuti pas danas se najčešće koristi za čuvanje stoke u pojedinim delovima, mada ima i onih koji ga žele kao svog ljubimca. U Aziji se oni neretko čuvaju i kao čuvari sela od napada različitih vrsta zveri, jer imaju karakteristike koje ih čine neustrašivim i dostojnim te uloge.
Ovaj pas spada u grupu i najskupljih pasa. Prema informacijama, 2014. Godine jedan tibetski mastif prodat je za najvišu moguću cenu kada su u pitanju psi. On se i danas, najčešće viđa na Tibetu obzirom da je za naše prostore malo naporno uzgajati ovu vrstu, jer zahteva dosta vremena kao i novca koji biste morali uložiti u njega. Isti spada u jednog masivnog psa, koji je veoma zahtevan za čuvanje i podrazumeva dobru dresuru zbog svog malo agresivnijeg karaktera.
U daljem delu teksta upoznajte bolje tibetske mastife, rasu koja je po svemu sudeći jedinstvena i nesvakidašnja.
Osobine
Ovaj veoma snažan pas u proseku živi do 14 godina. Visina muških pripadnika ove rase je od 61 do 71 cm, dok ženski tibetski mastifi rastu manje od mužjaka. Za ženke je karakteristično da su i lakše od mužjaka. Težina mužjaka najčešće iznosi oko 78 kg, a ponekad i manje. Obzirom da ova rasa spade u grupu velikih psa, nije iznenađujući podatak da težina može dostići te razmere.
Tietski mastif svojim izgledom asocira na snagu, pa shodno tome karakteristično za istog je da ima snažne prednje noge kao i da njegov vrat takođe ima snažnu konstituciju. Telo ovog psa je veoma snažno I krasi ga velika glava. Ona je široka a njuška tibetskih mastifa ima sličnosti sa njuškama ostalih mastifa. Vilica pomenutog psa je veoma jaka i snažna. Oči tibetskog mastifa su braon boje, nije zabeležen slučaj da su svetlije i karakteristično za iste je da su malo spuštene. Tibetski mastif ima uši koje su srcolikog oblika i malo spuštene, a ponekad su povijene ka prednjem delu glave.
Podaci govore da se to dešava najčešće kada je pas budan. Ovaj pas se odlikuje dugom, pravom dlakom koja je veoma gusta. Na području repa obrazuje se velika griva, a na vratu dlake prave okovratnik zbog svoje gustine. Pomenuti okovratnik izvija se u krunu iznad glave zahvaljujući raskošnim dlakama. Njihova gusta dlaka najčešće se pojavljuje u riđoj, crnoj ili pak braon boji. Poddlaka se takođe odlikuje debljinom i gustinom.
Tibetanski mastif smatra se jednom od zdravijih rasa psa, obzirom da je tokom procesa evolucije bio otporan na većinu bolesti od kojih oboljevaju psi. Neverovatan je podatak da tokom svom života u većini slučajeva ova rasa psa ne oboli ni od jedne bolesti, pa shodno tome pripadaju grupi veoma zdravih životinja. Iskustva govore da ukoliko dođe do nekog oboljenja, zabeleženo je da je bilo slučajeva gde ova vrsta oboljeva od konorarne arterijske bolesti , entropije, hipotiroidoze. Nešto manje slučajeva je bilo u kojima su isti oboljevali od pseće urođene demielinzativne neuropatije. U svakom slučaju, sve ove bolesti su retke i od njih oboljeva mali broj pasa pomenute vrste.
Za tibetskog mastifa takođe je karakterističan podatak da ženski psi imaju teranje samo jednom godišnje, što nije uobičajeno za neke druge vrste pasa. Ovaj pas je po svemu sudeći veoma jedinstven.
Karakter
Pomenuti pas smatra se veoma vermin I posvećenim svom gospodaru kada se za istog veže i kada dobije pogodnu dresuru. Obzirom da su tibetski mastifi dugo vremena gajeni na visoravnima Himalaja, poprimili su nomadski stil življenja koji ih je učinio malo asocijalnim u odnosu na ljude. Sasvim je opravdano njihovo ponašanje obzirom da im je susretanje sa ljudima bilo veoma slabo.
Zbog svoje izolacije koja je trejala dug vremenski period, ovog psa je neophodno dresirati na pravi način. On podrazumeva “ čvrstu ruku”, odnosno čoveka koji neće biti popustljiv već dosledan u dresuri, koji će imati svoj cilj i neće dozvoliti psu da u dresuri preovladava njegova asocijalna narav. Nikako nije preporučljivo da se isti kažnjava a kamo li tuče, jer se te “metode” ni u jednom slučaju ne pokazuju kao delotvorne.
Tibetski mastif je jako tvrdoglav pas, pa shodno tome ako ga budete tukli veoma je velika verovatnoća da će isti terati inat. Nakon treninga koji će se sprovoditi duži vremenski period sa ljudima koji su profesionalci u svom poslu, verujte da možete savladati narav ovog psa i pripitomiti ga. Kao važan podatak, najčešće se navodi da je sa dresurom tibetskog mastifa neophodno početi kada je mali, tj. u njegovom najranijem životnom dobu. Na taj način dresurom se uspostavlja kontrola nad njegovim temperametnom i ponašanje istog se usmerava na pravi put. Iskustva su pokazala da ukoliko se zakasni sa dresiranjem, i počnete sa tim procesem kasnije nego što je predviđeno, stvari će izmaći kontroli I nećete uspeti da ovog psa savladate u njegovom ponašanju.
Tibetski mastif je pas koji se odlikuje dozom agresivnošću, pa shodno tome ume da bude nepredvidiv I često se dešava da nada ljude, naročito ako isti nije socijalizovan. Budite uvereni da je narav ovog psa veoma neuobičajena i da je proces dresure nešto što zahteva ulaganje i upornost , ali da će svakako dobra dresura uroditi plodom. Od “zveri” ovaj pas može postati vaš odani prijatelj. Neophodno je staviti mu do znanja ko je glavni, kako bi se priklonio vašem autoritetu i najvažnije – počeo da vam veruje.
Dokaz da su ovi psi zaštitnički nastrojeni i veoma dobri čuvari predstavlja činjenica da se isti i danas koriste kao čuvari sela na Tibetu, jer zahvaljujući svom temperamentu i snazi imaju sposobnost da se suoče sa zverima kako bi odbranili ljude. Studije dokazuju kako su ovi psi prijateljski nastrojeni prema deci, jer iste doživljavaju poput stada koje moraju da zaštite od neprijatelja. Veoma veran I odan pas koji bi sve uradio za svog gospodara je upravo tibetski mastif.
Pomenuti pas spada u grupu inteligentnijih pasa, pa shodno tome neće mu trebati puno vremena da nauči nove komande u toku dresiranja. Kada jednom zavoli svog gospodara, u njemu će se probuditi želja za dokazivanjem i udovoljavanjem istom. Prema strancima su najčešće neprijateljski raspoloženi i bez premca zauzimaju takav stav pa se shodno tome neretko dešava da napadaju druge ljude.
Ukoliko ovog psa želite da čuvate kao kućnog ljubimca , isti se ne preporučuje za život u kući ili stanu. Vaše dvorište mora sadržati ogradu oko dva i po metra kako biste obezbedili prostor koji će svakako biti bezbedan za druge ljude. Karakteristično za tibetske mastife je to što noću mnogo laju, pa iz tog razloga njihovi gospodari ih noću najčešće zatvaraju u kući kako ne bi remetili javni red i mir.
Nega i ishrana
Obzirom da ima veliku dlaku, tibetski mastiff je pas koji zahteva redovno održavanje u vidu četkanja. Jednom u toku godine dolazi do procesa znatnog opadanja dlaka, pa iz tog razloga tada je potrebno ovog psa svakodnevno četkati. Poželjno je da u tom slučaju četkanje traje pola sata i više, kako biste detaljno sredili dlaku psa. Umerena fizička aktivnost preporučljiva je tibetskom mastifu kako bi se održao njegov optimalni nivo zdravlja. Prema iskustvima, ukoliko ovog psa izlažete pojačanoj fizičkoj aktivnosti samo ćete mu učiniti štetu.
Tibetski mastif spada u gigantske pse, pa shodno tome ukoliko je previše aktivan može doći do oštećenja njegovih kostiju koje su ionako same po sebi teže nego kod prosečnog psa. Potreba za fizičkom aktivnošću pomenutog psa biće zadovoljena ukoliko sa njim prošetate parkom tokom umerenog vremenskog intervala.
Ishrana tibetskog mastifa trebalo bi na početku da se bazira na hrani za pse koji su starosti do dve godine. Da bi se pas razvio na pravi način i kako bi njegovo zdravlje bilo na zavidnom nivou, ishrana istog je veoma bitan segment u razvoju. Podaci govore, da u toku života pas nema podjednake potrebe za hranom koja sadrži visoko energetske vrednosti. Najčešće pas ima želju za većim konzumiranjem hrane u periodu kada je štene i kada se razvija i raste, ukoliko je isti veoma aktivan i takođe, kod ženki kada su u procesu laktacije valjalo bi da hrana koju konzumiraju bude puna energetskih vrednosti kako bi se sačuvao opšti balans u organizmu.
Kada je u pitanju rast tibetskog mastifa, zabeleženo je da isti veoma brzo raste prvih osam meseci. Podaci govore da 50% od svoje konačne težine, ovaj pas dostigne sa svojih pet meseci što je taista neverovatno. U toku početnog rasta, kosti se razvijaju velikom brzinom. Međutim, sistem za varenje tibetskog mastifa nije u stanju da se razvije tempom kojim se razvijaju kosti, već ide dosta sporije. Iz tog razloga, neophodno je da pas u najranijem dobu konzumira hranu koja je veoma kvalitetna. Ukoliko pomenuti pas ne dobija hranu u količini koja mu je zaista potrebna, ili pak dobija nešto lošiju hranu koja ne snadbeva njegov organizam dovoljnom količinom minerala i vitamina, može se desiti da dođe do pojave problema sa organima za varenje.
Period od osmog meseca pa sve do druge godine, naziva se još i periodom konsolidacije. Tačnije, u toku ovog perioda tibetski mastif se razvija u svakom smislu. Njegova mišićna masa dostiže svoj vrhunac i on svakim danom postaje odrastao, zreo pas.
Od presudne je važnosti da se ishrana prilagodi potrebama ovog psa, kao i da se vodi način života koji će odgovarati njegovoj prirodi zbog mogućih problema koji se mogu javiti i ugroziti njegovo zdravlje. Tačnije, prema podacima tibetski mastif je pas koji ima sklonost ka oboljenjima srca u starosti i shodno tome njihov životni vek nije previše dug. U proseku ovi psi najčešće žive oko devet godina. Smatra se da bolest srca kod tibetskih mastifa javlja se kao posledica lošeg života i samim tim dolazi do skraćenja njihovog životnog veka.
Cena, štenci
Kada govorimo o ceni ovog psa, možemo da tvrdimo da je jedan od najskupljih pasa na svetu. Tačnije, u Kini ovaj pas predstavlja deo prestiža, pa podaci govore da se za istog plaća čak pola miliona funti!
Takođe, tibetski mastif je prodat i za najvišu moguću cenu kada je u pitanju jedan pas. U našoj zemlji ovaj pas se retko čuva, ali pak može se kupiti štene za nešto više od 600e.
